Poljoprivreda - Srbija

Stočarska proizvodnja u Danskoj pet puta veća nego u Srbiji

Međutim, kako se može videti iz studije visok udeo poljoprivrede u BDP-u je uglavnom odlika manje razvijenih evropskih zemalja u tranziciji.

BDV srpske poljoprivrede je u 2023. godini iznosila tri milijarde evra što je četiri odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije (BDP) Srbije. Visoko učešće poljoprivrede u BDP-u u EU imaju još i Rumunija sa 3,1 odsto i Grčka 2,8 odsto.

U zemljama sa nominalno najvećim iznosima poljoprivredne proizvodnje kao što su Francuska, Italija, Španija i Nemačka, udeo BDV poljoprivrede ne prelazi 1,8 odsto BDP-a u slučaju Italije, dok je u slučaju Nemačke tek na 0,7 odsto BDP-a u 2023. godini.

Inače poljoprivrede ove četiri države čine dve trećine dodate vrednosti ukupne poljopivrede Evropske unije.

Uočljivo je da je udeo poljoprivrede u BDP-u viši kod zemalja u tranziciji nego kod razvijenih evropskh država. Takođe, vidi se i trend pada tog učešća u zemljama u tranziciji. Recimo BDV poljoprivrede Bugarske je u periodu od 2014. do 2023. godine smanjen za 26,5 odsto, Estonije za 53,6 odsto, Litvanije 22 odsto, Rumunije 17,3 odsto.

S druge strane, poljoprivreda Letonije je povećana za 26,6 odsto u ovom periodu, a Poljske za 11,4 odsto. BDV srpske poljoprivrede je u ovom periodu porastao za 8,8 odsto ili 0,8 odsto godišnje.

Vrednost poljoprivredne proizvodnje Srbije je između dva popisa poljoprivrede povećana sa pet na 6,6 milijardi evra.

Novostvorena vrednost poljoprivrede je u periodu od 2001. do 2023. godine iznosila prosečno 2,16 milijardi evra, što je činilo 6,2 odsto BDP-a. Međutim, udeo BDV poljoprivrede u BDP se snažno smanjuje i 2023. godine je pao na 3,8 odsto BDP-a, što je i dalje među najvišim u Evropi.

Samo u državama Zapadnog Balkana je novostvorena vrednost poljoprivrede u odnosu na BDP viša pri čemu je u Albaniji to na nivou od čak 16,2 odsto BDP-a u 2023. u BiH je taj udeo 4,7 odsto, u Crnoj Gori 5,5 odsto, a S. Makedoniji 6,6 odsto.

Ako gledamo nominalni iznos BDV-a poljoprivrede ona je u Srbiji u 2023. godini iznosila 2,8 milijardi evra u odnosu na dve milijarde 2001. godine.

To je na istom nivou BDV-a koji je ostvarila Danska. Međutim, kako se navodi u studiji, vrednost poljoprivredne proizvodnje Danske je iznosila 12,7 milijardi evra, skoro dvostruko je bila veća od srpske proizvodnje.

Vrednost poljoprivrednih usluga u Srbiji je četiri puta manja od iste u Danskoj (681 prema 173 miliona evra).
U strukturi poljoprivrede Srbije je dve trećine biljna proizvodnja, a jedna trećina stočarska, dok je u Danskoj suprotno.

Struktura biljne proizvodnje Republike Srbije i Danske je dosta slična, s tim što je u Srbiji veće učešće voća i vina, a u Danskoj krmnog bilja.

Najveće razlike su u vrednostima stočarske proizvodnje, pošto je ukupna proizvodnja stočarskih proizvoda pet puta razvijenija u Danskoj, posebno u svinjogojstvu, stočarskim proizvodima i mleku.

Za bolji uvid u promene u poljoprivredi treba sagledati i agroindustriju, odnosno industriju prehrambenih proizvoda, proizvodnju pića i proizvodnju duvanskih proizvoda.

„Agroindustrija u Srbiji je razvijenija od većine tranzicionih država. Prosečno učešće agroindustrije Srbije u čitavom tranzicionom periodu od 3,8 odsto je, posle Rumunije (5,3%), najveće od svih evropskih država“, navodi se u studiji.

Bruto dodata vrednost agroindustrije u Srbiji u 2023. godini iznosila je 2,5 milijarde evra, tri puta više nego 2001. godine kada je bila 0,8 milijardi evra.

Udeo BDV agroindustrije u BDP-u je u 2023. godini iznosio 3,3 odsto što je veliki relativni pad sa 5,5 odsto iz 2001. godine.

BDV agroindustrije Danske iznosio je 4,2 milijarde, Bugarske dve milijarde, Hrvatske 1,8 milijardi, a Rumunije 9,6 milijardi evra. Najveći BDV agroindustrije u Evropi imala je Francuska sa 52 milijarde evra, a Nemačke 49 milijardi evra.

Doprinos poljoprivrede rastu BDP-a Srbije u periodu od 2012. do 2023. bio je svega 0,03 procentna poena godišnje. Razlog tome je što je čak šest godina u ovom periodu poljoprivreda imala negativan doprinos rastu BDP-a.