U Šumadiji ovogodišnje proizvodno leto je jako specifično kada su prinosi ratarskih kultura u pitanju.
Žetva pšenice je dosta kasnila zbog nestabilnih vremenskih uslova i završila se početkom avgusta. Karakteristična je i razlika u prinosima, međutim jedno je sigurno- kvalitet zrna je ove godine ispod proseka. Specifičnosti ove godine su imali i stočari pogotovu oni koji drže svinje sa pojavom afričke kuge, ali i pored toga u Šumadiji nije bilo pojava većih zaraza.
Ovog leta proizvodnja pšenice u Šumadiji je podbacila. Tokom maja i juna, u periodu intenzivnog porasta, precvetavanja i nalivanja zrna bilo je obilnih padavina a sve je to uticalo na pojavu bolesti poput žutila lista i fuzarijuma što je dovelo do lošeg kvaliteta roda.
"Poljoprivredni proizvođači koji su na vreme obavili i fungicidni i herbicidni tretman ostvarili su prinos od pet i po do šest tona. Inače prinosi pšenice prema našoj proceni su ove godine u Šumadiji od dve tone pa do pet, šest tona. Pored toga oni proizvođači koji su ostvarili prinos do šest tona imaju loš kvalitet zrna jer u tim vlažnim godinama sadržaj proteina i glutena je mali u zrnu. Ove godine hektolitar se kretao od 62 do 75, poređenja radi u dobrim godinama je između 80 i 84 tako da možemo reći da su kiše isprale zrno tako da je kvalitet ispod svakog proseka. Što se tiče jarih useva kukuruza, suncokreta i soje možemo reći da su u ovom trenutku u sasvim dobrom stanju, imali su padavine i u periodu intenzivnog porasta i u periodu cvetanja i oprašivanja kad je kritičan period za ove kulture tako da možemo da očekujemo dobre prinose", ističe Ljiljana Vuksanović, savetnica za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac.
Ratarska proizvodnja posledično utiče i na stočarsku. U Šumadiji za sada neće doći do nestašice hraniva za domaće životinje jer će ostale kulture izvući godinu. Takođe sprečeno je širenje većih zaraza od afričke kuge kod svinja pa je ovaj region bolje prošao od drugih u Srbiji.
"Zelene hrane ima dosta, čak i u izobilju a i kukuruz je u dosta dobrom stanju tako da se nadamo da neće naš seljak kuburiti sa silažom i kukuruzom u zrnu tako da mislim da će tu biti dosta dobra i povoljna godina što se tiče tih useva, pogotovu kukuruza koji je osnov i ima ga i do 50 % u svakom hranivu za ishranu stoke tako da mislim da godina i neće biti toliko loša kada je ishrana domaćih životinja u pitanju. Ako gledamo u odnosu na celu Srbiji u Šumadiji nije bilo toliko strašno i negativno stanje tako da možemo da kažemo i da smo dobro prošli i mislim da ta bolest svinja, afrička kuga jenjava. Znamo da je ona jako smrtonosna i to do skoro 100 % svinja ugine zato se radi eutanazija da se bolest ne bi proširila jer se vrlo lako širi taj virus tako da je higijena objekta, dezo barijere objekta, nešto što je od presudnog značaja. Ako se to sprovede kako treba neće biti nekih većih problema. Čistoća objekta i dobri higijenski uslovi će sprečiti u najvećem procentu da dođe do te bolesti a kad dođe tada je sve kasno", kaže Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac.
I pored lošijih vremenskih uslova ječam je dostigao prosečan prinos od pet tona i bolje je prošao od pšenice. Stručnjaci savetuju da se što pre obavi plitka obrada njiva nakon žetve uz dodatak azota kako bi se zadržala organska materija u zemljištu.