Poljoprivreda - Srbija

Suša naterala ratare da ranije skidaju kukuruz sa njiva

I najstariji među domaćim ratarima ne sećaju da su skidali kukuruz početkom avgusta, ali nema im druge. Kako kaže Predrag Arsić poljoprivrednik iz Srpskog Itebeja u Banatu, kukuruz ima 14 odsto vlage i nema više šta da se čeka.

– U našim atarima juče se baš kosio kukuruz. Sve je to srednja žalost što se kaže. Distributeri sa kojima sam razgovarao kažu da će u našem kraju da se izvuče neki prosek od četiri tone po hektru, ako bude i toliko. Ranije sorte kukuruza suša je presekla u fazi zrenja, a kasnije u fazi nalivanja, kada su trebale kišu. Kasne setve neće verovatno ni biti. Mi u Itebeju nismo videli poštenu kišu pedeset dana – kaže nam Arsić i dodaje da se silaža za stoku radila u julu mesecu, što je još jedan podatak sa kojim se susreće prvi put u svojih pedeset godina života koje je većinom proveo na selu i njivama.

Kukuruz je suv, sa malo zrna i što duže u ovim uslovima ostaje na njivi, svakim danom je sve lošiji. Agronomi kažu da bi kiša i niže temperature u narednom periodu pomogle da se delovi ove ratarske kulture oporave. Ali meteorolozi najavljuju novi talas vrućina.

Od svih sorti, rani hibridi bi trebalo najbolje da prođu. Ranije cvetanje, omogućilo im je da izbegnu temperaturni šok u kritičnom periodu rasta.

U slično lošem stanju je i soja koja se još zeleni, ali ima jako malo zrna i sve je suvlja.

– Soja će proći slično kao i kukuruz. Smatram da nas nije oštetila toliko visoka temperatura koliko onaj vreo vetar, koji je imao efekat fena koji je sve presekao. Klip kukuruza, od 15 centimetara, kada uzmete u ruku nema 50 grama, zrno je sitno. Ako se ovo vreme oduži do kraja avgusta, kako najavljuju, sve će sorte kukuruza biti poskidane do kraja meseca, neće više imati šta da se čeka – dodaje ovaj poljoprivrednik.

U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014, u Srbiji se proizvede više od šest miliona tona kukuruza, od toga je za domaće potrebe dovoljno četiri miliona tona.

Milan Prostran, agroekonomista kaže da je ova godina otvorila mnoga pitanja u našoj poljoprivredi. Poslednjih nekoliko godina kako dodaje, imamo isti problem – sušu i očiglednu promenu klime. Manjak vlage tokom juna i jula bio je četiri do pet puta u odnosu na stvarne potrebe.

– Moraće se tražiti nova rešenja od nauke inače ćemo se baviti više štetama nego visokim prinosima. Kukuruz je kultura koja trenuto trpi najviše štete, a imamo ga posejano na oko milion hektara. Ugrožena je i soja. Sećerna repa će bolje proći, a suncokret se pokazao najizdržljiviji za sada. Nešto su bolji usevi uz reke centralne Srbije, u nekim delovima Pomoravlja, ali u Vojvodini, Mačvi i Stigu, situacija je jako loša – izjavio je Prostran.

Visoke temperature kako nastavlja, traže rane hibride FAO grupe 200, 300 i 400, dok smo mi navikli da sejemo srednje, kasne i kasne hribride od FAO grupa 600 do 800. One daju mnogo veće prinose, ali donose i veće rizike.

Ranije smo imali problema sa ranijim sortama zbog kiše, ali kako sada stvari stoje, više nam to neće predstavljati muku.

Ipak, ključ svega je kako kaže Prostran, neophodna primena pune agrotehnike.

– Bolje su prošli oni koji su uradili đubrenje najmanje dve, tri tone po hektaru. Imajući u vidu visoke cena troškova proizvodnje, jasno je da su poljoprivrednici reducirali ulaganja. Kako je stročarstvo već godinama u ozbiljnoj krizi imamo i sve manje stajnjaka, dok je kvalitet mineralnog đubriva koje koristimo sumnjiv.

Ne može se tačno reći koliki će biti prinos, ali pred nama su teške godine koje traže od nas da nađemo rešenja za probleme održavanja kvaliteta zemljišta, primene pune agrotehnike i navodnjavanja – nastavio je Prostran.

Dok se u svetu navodnjava više od 17 odsto obradivih površina, u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, taj procenat deset puta manji – tek nešto više od 1,4 odsto.

Kako ističe Prostran, poljoprivrednici će se morati navići na nove klimatske uslove, a država im mora pomoći merama gde će podsticati upotrebu deklarisanih sorti semena, kvalitetnog mineralnog đubriva i razvoj stočarstva.

Prostran smatra i da će za naše potrebe kukuruza biti, ali samo zato što imamo tek 700.000 goveda i 2.300.000 svinja, dok smo pre samo nekoliko godina imali 2.000.000 goveda i 5.000.000 svinja koje sa ovim prinosima verovatno ne bi mogli da prehranimo.