Poljoprivreda - Srbija

Tanasković: U 2024. veća kontrola i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda

Tanaskovićeva je rekla Tanjugu da poljoprivrednike ove godine očekuje rekordan iznos agrarnog budžeta od 119 milijardi dinara, kao i da će biti raspoređen kroz različite vrste subvencije.

Naglasila je da u 2024. počinje i novi IPARD 3 program za koji je predviđeno blizu 380 miliona evra.

Tanaskovićeva je rekla je da je 2023. godina bila tržišno turbulentna i da smo bili svedoci potpunog poremećaja evropskog tržišta, kao i da je usled toga došlo do problema sa zalihama poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, što je bio ključni izazov za sektor poljoprivrede u Srbiji u protekloj godini.

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede su reagovali izuzetno brzo, naglasila je Tanaskovićeva i ukazala na to da je svakog meseca postojalo novo "žarište", novi izazov koji nije bio jednostavan za rešavanje.

"Usled pada cena na evropskom tržištu, mi nismo imali mogućnost izvoza naših proizvoda i došli smo u situaciju gde imamo ogromne zalihe. Prvo što očekujete u ratnim uslovima, mislim na sukob u Ukrajini, su nestašice. Mi sad imamo potpuno obrnutu situaciju, prvi put u 2023. godini i to je ono što je bio ključni izazov. Vlada Srbije je stala iza svojih primarnih proizvođača ozbiljnom snagom, ozbiljnim novcem i ozbiljnim reakcijama", rekla je Tanaskovićeva za Tanjug.

Uvođenje prelevmana, podrška za otkup mleka u prahu za konditore, kao i zaštita tržišta kroz kontrolu uvoza mesa nije bilo lak zadatak, ali kako je dodala ministarka, Srbija je imala jasan cilj i znala je šta hoće, a to je da sačuva svog primarnog proizvođača.

Budžet za poljoprivredu za 2024. godinu je 119 milijardi dinara, rekla je Tanaskovićeva i dodala da je raspodela sredstava predstavljena na zajedničkom sastanku minstarke, premijerke i više od 60 udruženja poljoprivrednika.

"Raspodela budžeta je potpuno transparentna, imali smo sastanak sa više od 60 udruženja, predstavili budžet i oni su mogli da daju svoje sugestije i primedbe", rekla je Tanaskovićeva.

Srpska poljoprivreda mora da postane konkurentna, istakla je ministarka, a proizvodi konkurentni i po kvalitetu i po ceni.

Pored subvencija važna je stroga kontrola, a sa ciljem unapređenja kvaliteta proizvoda u 2023. radilo se i na edukaciji poljoprivrednih proizvođača o značaju ulaganja u opremu i sam kvalitet proizvoda, kao i čime tretiraju useve, koja hemijska sredstva koriste...

"Uzalud sve što smo uradili ako se taj proizvod vrati nazad u našu zemlju i ne bude prihvaćen u zemlji gde smo mi želeli da ga plasiramo. Važno je to što svi učesnici u poljoprivrednoj proizvodnji - od primarnog proizvođača preko prerađivača, trgovinskih lanaca, nas potrošača, države, znamo šta su strateški ciljevi u poljoprivredi", istakla je Tanaskovićeva.

Uređenje robne berze je bila još jedna od tema u fokusu u 2023. godini, i ministarka ističe formiranje Radne grupe Vlade Srbije koja se bavi ovim pitanjem, a čiji su članovi predstavnici svih relevantnih institucija i udruženja poljoprivrednika.

"Na prvom sastanku Radne grupe smo definisali hodogram, a na drugom sastanku smo imali temu skladišta i dali predlog izmene pravilnika koji treba da uredi način smeštanja robe koja se proizvede", rekla je ministarka.

Tanaskovićeva je objasnila da mora da se zna tačno kog kvaliteta je roba koju je na skladištenje predao primarni proizvođač, kao i pod kojim uslovima i u kojim okolnostima je predao.

Ministarka je rekla da je nakon drugog sastanka formirana Komisija koja će da uradi popis i uslove svih skladišnih prostora, kako bi se znalo koliko zapravo ima skladišta, za koji kapacitet pa tako bude poznato i sa čime se raspolaže.

"Sistemski se bavimo izmenama, uređenjem i ja sam sigurna da ćemo mi do formiranja nove vlade imati kompletno spreman zakonodavni okvir, u celosti, od zakona, uredbi, pravilnika. Sledeći sastanak radne grupe zakazan je za kraj januara", rekla je Tanaskovićeva.

Najbitnija sistemska promena u 2023. u poljoprivredi je uvođenje eAgrara, kao promena sistema funkcionisanja poljoprivrede u Srbiji, istakla je ministarka.

Poljoprivrednici sada imaju kompletan uvid 24 sata u registar poljoprivrednih gazdinstava i u svakom trenutku mogu da se informišu o status svog zahteva za subvencije, objasnila je Tanaskovićeva.

Uz pomoć eAgarara, istakla je ministarka, ubrzan je i proces prijava i isplate subvencija.

Najavila je i oštrije i konkretnije kontrole u 2024. godini, kada je reč o subvencijama, odnosno objasnila da subvenciju ne može da koristi neko ko se ne bavi zaista poljoprivrednom proizvodnjom.

"Od 1. januara 2024. godine, subvenciju po hektaru za biljnu proizvodnju, neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju ne obrađuju, nego je daju u zakup nekome drugom. Svi vlasnici zemlje moraju da naprave ugovor o zakupu sa onim kome zemlju daju na korišćenje", objasnila je ministarka.

Izuzetno je važan i ugovor o slobodnoj trgovini koji je Srbija u 2023. potpisala sa Kinom, naglasila je ministarka i ocenila da je to možda najvredniji ugovor u kom je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo.

"Kina je srpske proizvođače izjednačila sa svojim proizvođačima i tim ugovorom naši poljoprivredno-prehrambeni proizvodi idu sa nula carine u Kinu. Mi smo ratifikovali ugovor, čekamo ratifikaciju kineske strane, i 90 dana od toga prvi izvoz može da krene. Intenzivno radimo na usaglašavanju sertifikata. Usaglašen je sertifikat za izvoz hrane za kućne ljubimce, izvoz meda i izvoz jabuka", kazala je ministarka poljoprivrede.

Što se tiče IPARD programa kroz koji poljoprivrednici dobijaju bespovratne subvencije za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, u 2023. godini isplaćeno je 35 miliona evra i zatvoren je IPARD 2, a prvi javni poziv za IPARD 3 biće u januaru 2024. i Evropska komisija je odobrila 288 miliona evra dodatnih sredstava, dok će država dodati još 90 miliona evra, rekla je ministarka Tanasković.