Poljoprivreda - Srbija

Uticaj suše na kvalitet roda ove proizvodne sezone

Vremenske prilike i agrometerološki uslovi su ove godine dosta specifični, blagu zimu zamenilo je hladno proleće sa nedovoljno padavina. To je dovelo do suše i izmrzavanja tek formiranih plodova što će uticati na sam kvalitet roda ove proizvodne sezone.

U svojoj porodici Milan Perić iz sela Masloševo kod Kragujevca je četvrta generacija voćara. Danas se njegovi savremeni voćnjaci jabuke, šljive i višnje pod protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje prostiru na 20 hektara. Međutim kao i sve voćare i Milana brinu temperaturne promene.

"Suša je velika za ovo doba godine. Javljale su se temperaturne razlike pa je bilo i mraza i to na velikom području čak i na višim predelima gde ranije nije bilo mraza. Stradale su jabuke, višnje, šljive i generalno su štete poprilično velike a na nekim parcelama su i do 90 %. Mi se bavimo izvozom sveže šljive na evropsko tržište. Kupci su nam iz Italije, Nemačke i Holandije. Jabuku prodajemo najviše na domaćem tržištu. Ako se nešto ne promeni sa padavinama biće sigurno problema sa kvalitetom ploda. Imamo još ceo maj koji je ako gledamo prošlu godinu bio veoma kišan tako da je sve sada do prirode. Mi u našim zasadima imamo navodnjavanje i počeli smo već sa zalivanjem, već 20 dana navodnjavamo i ko nema sistem za navodnjavanje ili neki drugi vid zalivanja biće u problemu i to ako ne bude nekih padavina u budućem periodu", rekao je Milan Perić, voćar, selo Masloševo, Kragujevac.

U nižim predelima, u udolinama blizu potoka i reka temperatura se spuštala i do minus pet stepeni i tu je najviše stradao tek formirani plod šljive, jabuke i višnje. I pored toga zaštitari poput Verka Kačarevića iz sela Vinče kod Topole savetuju da se u ostalim parcelama obavezno uradi redovan tretman zaštite.

"Sada imamo redovne mere zaštite. Kod jabuke radimo tretmane protiv jabukinog smotavca, crvljivosti plodova i sada se radi prva generacija i to je vrlo bitan tretman preparatima, koriste se insekticidi na bazi preparata koragena, a uz njega radimo takođe redovne mere zaštite protiv čađavosti, venturije a takođe i protiv prouzrokovača pepelnice jabuke. Isto se rade i redovni tretmani kod šljive i šljivinog smotavca i radi se površinska dezinfekcija ploda od određenih gljivičnih oboljenja iz roda monilija. Kod breskve se nastavljaju tretmani i radi breskvinog smotavca i radi oboljenja lista kao što je stigmina karpofila koja se u vlažnim uslovima može javiti", saopštio je Verko Kačarević, zaštitar i voćar, selo Vinča, Topola.

Stručnjaci ukazuju i na to da ovakve temperaturne promene i vremenske prilike nisu tipične za Šumadiju. Biljke su već krajem zime započele vegetaciju zbog toplog vremena i formirale plod pa ih je pad temperature šokirao.

"Osim suše imamo i problem poznih prolećnih mrazeva u pojedinim mikro lokalitetima, takozvanim mrazištima gde je došlo do ozbiljnog oštećenja voćnih vrsta. Stradali su i zametnuti plodovi, listovi, lastari i ozbiljna su oštećenja u pojedinim delovima. Ipak suša nam je generalno drugi ako ne i prvi, najvažniji problem jer smo imali i zimu sa relativno malo padavina, snegova gotovo da nije ni bilo, kiše su bile skromne tako da je zimska akumulacija vlažnosti u zemljištu izuzetno mala pa postoji potencijalno veliki problem kada je reč o kvalitetu ploda", izjavio je Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo.

Ipak poslednjih godina primećena je tendencija širenja voćnjaka u Šumadiji, a ono što nije specifično za ovaj kraj jesu zasadi jezgrastog voća, oraha i lešnika, kojih ima sve više.