Poljoprivreda - Srbija

Voćarstvo u krizi

Od toga, ogromna većina, ili kako procenjuje 80 odsto, industrijska je jabuka, i tek svaki peti plod smestila je u hladnjaču čekajući bolju cenu za prodaju.

Voćnjaci porodice Horvat protežu se na 30 hektara, a do pre desetak godina obrađivali su 50 hektara jabuka. Sada kaže da će i ovu postojeću količinu da prepolove jer ne vide više ekonomsku računicu. Voćarstvo je, tvrdi, postalo neisplativo. „Nekada je u Tavankutu svaka kuća imala drvo šljive, danas u selu nema nijedan šljivik. Mislim da je ostalo svega 20 odsto od nekadašnjih zasada jabuke u Tavankutu. Ljudi masovno krče voćnjake. Nakon što smo imali mraz koji je spržio jabuke u vreme cvetanja, došlo je sušno leto kada dva meseca nije bilo ni kapi kiše. U prosečnim godinama rod je, u zavisnosti od sorti od 40 do 50 tona po hektaru, ove godine on je tek od 20 do 30 tona”, kaže Tanja Horvat. Svoje jabuke izvozili su za Rusiju, ali ove godine sa slabim rodom i upitnim kvalitetom, kaže, proizvodnja vodi u „minus”. Otuda ljudi napuštaju imanja i prelaze da rade u pogonima u industrijskoj zoni.

Da li ova teška poljoprivredna godina preti da ugrozi jedan od izvoznih aduta ovog područja: jabuku sa peska koja je, kako stručnjaci kažu, po svojoj slasti i aromi neuporediva sa drugima?

Podaci iz Regionalne privredne komore u Subotici koje iznosi Damir Vojnić Tunić, koordinator za poljoprivredu, govore da je u prvih devet meseci ostvaren značajno veći izvoz jabuke nego pre dve godine.

„Reč je o rodu jabuka iz prošle godine koji je bio u hladnjačama, i od januara do septembra izvoz za Rusiju kao naše najveće tržište kada je u pitanju region severne Bačke, veći je za 145 odsto nego lane. Za Evropsku uniju izvoz je 189,7 odsto veći, a pojavila su se i nova tržišta, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je izvoz 1.899 odsto veći”, kaže Vojnić Tunić za „Politiku”.

Rusko tržište u ukupnom izvozu učestvuje 67,8 odsto, sledi ga tržište Evropske unije sa 5,3 odsto, te Saudijska Arabija sa pet odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 4,9 odsto.

Za region severne Vojvodine karakteristična je okrenutost ka izvozu na rusko tržište, na koje je do septembra ove godine plasirano preko 8.000 tona rajskog voća. Međutim, naši voćari znaju da Rusija nastoji da se oslobodi zavisnosti od uvoza, te da zasnivaju nove i velike površine pod zasadima jabuka, dovoljne da odgovore na zahteve domaćeg tržišta. Zato uvode praktično protekcionističke mere, kaže Vojnić Tunić, poput visokih zahteva za kvalitet jabuke koja se na njihovom tržištu plasira po ceni od 0,70 dolara za kilogram. Ipak, vremenske prilike i dalje drže „odškrinuta” vrata našim proizvođačima jer je ove godine i kod njih jabuka značajno izmrzla. To nije velika uteha jer su i naše hladnjače sa jabukama poluprazne, a jabuka koja je u njima smeštena čeka bolju cenu koja se obično postiže u decembru i januaru.

„Godinama već govorimo o potrebi da se pronađe alternativa za rusko izvozno tržište i ove godine se u izvozu značajno pojavljuju Ujedinjeni Arapski Emirati, gde je plasirano 336 tona jabuka, i Saudijska Arabija, gde je poslato 376 tona jabuka. U Evropsku uniju izvezeno je 1.650 tona”, kaže Vojnić Tunić.

Novi kupci sa Arapskog poluostrva bolje plaćaju – UAE 1,2 dolara za kilogram, a SA 1,1 dolar. Ali traže i kvalitet i sortiment koji kod nas nije prisutan u značajnoj meri.

„Zainteresovani su uglavnom za jabuke sorte gala i greni smit, dok se na našem području najviše gaji ajdared”, objašnjava Vojnić Tunić. Regionalna privredna komora Subotice takođe sa voćarskih terena dobija informacije da je iskrčen veliki broj voćnjaka, i da voćari prelaze u ratarstvo – gajenje paprike i bostana. Peščari oko Subotice pogoduju i jednoj i drugoj kulturi, ali stručnjaci kažu da su ipak potrebna izvesna prilagođavanja tržištu – poput promene sortimenta u voćarstvu i ujedinjavanja proizvođača kako bi se na stranim pijacama pojavili ne samo sa svežim voćem već i prerađenim proizvodima.