Preduzetništvo - Srbija

Dažbine veće od vrednosti firme

Opština Nova Varoš uvećala je privrednicima naknadu za uređenje građevinskog zemljišta sto puta. I ona u tome nije usamljena.

Najava ukidanja ovog nameta i njegovo spajanje sa porezom na imovinu podstaklo je neke gradove i opštine da uhvate poslednji voz i tu dažbinu osetno povećaju. Naknada za korišćenje građevinskog zemljišta od iduće godine u određenom procentu ući će u obračun poreza na imovinu.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, navodi da gradovi sa velikim budžetima poput Beograda i Novog Sada nisu pribegli ovom povećanju. Kragujevac, doduše jeste, ali u skromnim okvirima – za rast inflacije, oko 10 odsto, ali su zato nerazvijene opštine poput Surdulice ili Vlasotinaca posegle za drastičnim povećanjem, jer su se prvenstveno oslanjale na pare iz republičkog budžeta. Udeo naknade za uređenje zemljišta u ukupnim prihodima bio im je jedva tri odsto. U povećanju naknade videle su šansu da obezbede sebi prihode kroz premodifikovan porez na imovinu.

– Očigledan primer je motel „Vrelo” koji posluje u sklopu novovaroškog preduzeća „Jasenovo” i koje se do sada nije nalazilo u zoni naplate ove naknade. Firma treba da plati 18,5 miliona dinara za osam meseci ove godine. To znači da naknada za uređenje građevinskog zemljišta za godinu dana iznosi 30 miliona dinara ili 280.000 evra. Motel za te pare ne može da se proda. Zbog ovakvih nameta uslediće blokade računa i mnoge firme će prestati da rade – upozorava Rajić.

On smatra da se manjak u opštinskoj kasi ne može nadoknaditi preko nerazumnih taksi, već stvaranjem ambijenta za otvaranje novih radnih mesta, a budžet puniti od poreza na zarade.

Na to Dimitrije Paunović, predsednik opštine Nova Varoš, odgovara da se motel „Vrelo” nalazi u ekstraturističkoj zoni.

On ne vidi ništa sporno u visni naknade, koja je, kako kaže, određena u skladu sa zakonom i opštinskom odlukom. Predsednik opštine podseća da hotel „Panorama” plaća naknadu od 17,8 miliona dinara, motel „Zlatarsko jezero” čak 33 miliona dinara.

Njegova logika oko uvećanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta u stostruko većem iznosu sastoji se u tome da natera vlasnike privatizovanih preduzeća da zaposle radnike i počnu da rade ili da prodaju preduzeća.

– Privatizacije su loše urađene i svi trpimo posledice. Mnogo ljudi je ostalo bez posla, a vlasnici drže zarobljene desetine hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora na vrednim lokacijama. Fabrika „Inova” u Kokinom Brodu, kupljena je za 700.000 evra. Kada je opština dovela „Šipad” da pokrene proizvodnju, njen sadašnji vlasnik je tražio četiri miliona evra za nju. Investitor je odmah pobegao. Sada imamo toliko vredne objekte i zemljište, a radnici nemaju gde da rade zato što vlasnik ne može da plati 49 miliona dinara naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Slično je bilo i sa fabrikom obuće „Zlatar” – navodi Paunović.

Onaj ko ne bude hteo da plati biće mu blokiran račun, a ko ne bude imao pare na računu dug će se, kaže naplaćivati, kroz imovinu.

– Privredniku koji pokrene proizvodnju i zaposli ljude, opština će dati subvencije i osloboditi ga plaćanja naknade za uređenje zemljišta – objašnjava Paunović svoju poslovnu politiku.

Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma kaže da ministarstvo ne može da utiče na opštinske odluke o visni naknada. Ono je zakonom utvrdilo kako se obračunavaju i može samo da pruži preporuke da se ne uvećavaju do astronomskih iznosa, što je više puta do sada i učinilo. Pomoćnica ministra ističe da će naknada za uređenje građevinskog zemljišta biti ukinuta 2014. Ministarstvo finansija treba da utvrdi u kom stepenu će biti deo poreza na imovinu.

Trebalo bi podsetiti da je naknada za uređenje građevinskog zemljišta uvedena u vreme postojanja društvene, odnosno državne imovine i služila je kao način naplate zakupa zemljišta. Promenom svojinskih odnosa, uvođenjem privatne svojine, njena svrha nestaje.

Vrednost naknade je utvrđivana prema lokaciji i površini objekta. Kao takva bila je pogodna za punjenje budžeta i činila je oko 9,4 odsto prihoda u lokalu što je oko 16 milijardi dinara. S toga ne čudi što pojedine lokalne samouprave strahuju da će njeno ukidanje izazvati kolaps u njihovom funkcionisanju.