Koncern “Svislajon-Takovo” je 2005. kupio “Mitros” za 36,16 miliona dinara. Brojnim marifetlucima prvo je sedište izmešteno u Beograd, potom su od jedne napravljene dve firme, a onda su obe oterane u stečaj. I sada popisna komisija dva puta popisuje jednu istu imovinu – prvo u stečajnom postupku za “Svislajon Mitros”, a sada i za “Takovo Agrar”. Danas penzioner, Bobić je jedan od radnika “Mitrosa” koji su tužili firmu zbog neisplaćenih ličnih dohodaka za 2004. i deo 2005. godine, do prodaje Koncernu “Svislajon-Takovo”. Vlasnik Koncerna Rodoljub Drašković preuzeo je obavezu da isplati taj dug u iznosu od 220 miliona dinara, ali da uporno odbija da to učini. Uveren sam da takve mahinacije nisu moguće bez pomoći države ili nekog iz Agencije za privatizaciju. Jer kako drugačije objasniti da država nemo posmatra kako se obaveze prema radnicima ne ispunjavaju, a istovremeno Draškoviću otpisuje 175 miliona dinara, koliko su u momentu prodaje Koncernu iznosile “Mitrosove” obaveze po osnovu neplaćenog poreza – kaže Mihajlo Bobić.
Koncern “Svislajon-Takovo” je 2005. kupio “Mitros” za 36,16 miliona dinara.
Brojnim marifetlucima prvo je sedište izmešteno u Beograd, potom su od jedne napravljene dve firme, a onda su obe oterane u stečaj. I sada popisna komisija dva puta popisuje jednu istu imovinu – prvo u stečajnom postupku za “Svislajon Mitros”, a sada i za “Takovo Agrar”, kaže Mihajlo Bobić, bivši komercijalni direktor Industrije mesa “Mitros” iz Sremske Mitrovice.
Danas penzioner, Bobić je jedan od radnika “Mitrosa” koji su tužili firmu zbog neisplaćenih ličnih dohodaka za 2004. i deo 2005. godine, do prodaje Koncernu “Svislajon-Takovo”. On kaže da je vlasnik Koncerna Rodoljub Drašković preuzeo obavezu da isplati taj dug u iznosu od 220 miliona dinara, ali da uporno odbija da to učini.
– Uveren sam da takve mahinacije nisu moguće bez pomoći države ili nekog iz Agencije za privatizaciju. Jer kako drugačije objasniti da država nemo posmatra kako se obaveze prema radnicima ne ispunjavaju, a istovremeno Draškoviću otpisuje 175 miliona dinara, koliko su u momentu prodaje Koncernu iznosile “Mitrosove” obaveze po osnovu neplaćenog poreza – kaže Mihajlo Bobić.
A Rodoljub Drašković o tužbi radnika “Mitrosa” kaže:
– To je njihov problem. Oni tuže čak i za neisplaćen regres iz 1998. godine. Godinama je firma propadala a oni su organizovano išli na suđenje i tražili da im se isplati kao da su radili prekovremeno. A sudovi im još i presuđuju. Pa to je neviđena otimačina – kaže Drašković.
Na pitanje zašto se pokreće stečaj u “Mitrosu” koji je nekad izvozio u 25 zemalja, zatim u “Eko organik lajfu” (bivši “Krmivo produkt”), do pre dve godine najvećem proizvođaču jaja u Srbiji i još nekim do juče uspešnim firmama, Drašković kaže:
– To nije tačno. Nijedna od tih firmi nije bila dobra. Sve su to gubitaši, firme za koje je menadžment Koncerna ocenio da nemaju perspektivu. Pa u tom “Eko organik lajfu” nijedno jato nije moglo da uspe od kojekakvih bolesti. Videćemo da li se to može oživeti ili je stečaj neminovan – kaže Drašković, dodajući da ima informaciju da bi se “Vojvodinaprodukt” iz Inđije mogao spasti od stečaja. Na pitanje da li je spas u zalihama jaja u prahu vrednim oko 1,5 milion evra, kaže da zaliha ima, ali da ne zna koliko.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Sremske Mitrovice Stevan Romakov nedavno je izjavio da “Rodoljub Drašković gura firmu u stečaj, a da je verovatni motiv ovog postupka da se iz Mitrosa, odnosno njegovog dela koji se zove Takovo Agrar, izvuče novac i namire dugovi poveriocima koji su takođe u vlasništvu Draškovića”. Procenjena vrednost “Mitrosa” je oko 28 miliona evra, a u sastavu firme je 22 hektara zemljišta, hladnjača, klanica, pogon za proizvodnju kobasica...
Sumnja u opravdanost pokretanja stečajnog postupka postoji i u slučaju “Eko organik lajfa”, firme koja je bila apsolutni monopolista na tržištu jaja. Do pre dve godine na farmi u Surčinu proizvodilo se čak 70 odsto svih jaja koja su dospevala na police najvećih trgovinskih lanaca. Sve do prodaje Koncernu “Svislajon-Takovo” avgusta 2008, ova je firma redovno servisirala obaveze prema Folks banci i AIK banci. Nakon prodaje 70 odsto vlasništva Koncernu, počinju prvo povremene blokade, a od novembra 2008. i stalna blokada računa.
A dok solidne firme na zagonetan način nestaju sa tržišta, Koncern “Svislajon-Takovo”, čiji je većinski vlasnik švajcarska kompanija “DRD Swisslion Ltd”, ostvaruje stabilan rast. Prema izjavi Rodoljuba Draškovića iz februara 2008, “Svislajon-Takovo” je već porastao preko sume od milijardu evra.