Direktor regionalne kancelarije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre najavila je danas realizaciju garancija za podršku malih i srednjih preduzeća u iznosu od 20 miliona evra.Negre je objasnila da se radi o sredstvima iz pretpristupnih sredstava EU za podršku malim i srednjim preduzećima, koja će biti otvorena svim bankama u Srbiji, kao i da će ta sredstva biti dostupna sredinom godine. EIB će te gerancije, kako je kazala, najaviti sredinom marta. To je prilika da one banke koje nisu dirketno sarađivale sa našim fodnom pokažu interesovanje za nekom garancijom.
Direktor regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Dubravka Negre najavila je danas, u izjavi Tanjugu, realizaciju garancija za podršku malih i srednjih preduzeća u iznosu od 20 miliona evra.
Negre je objasnila da se radi o sredstvima iz pretpristupnih sredstava EU za podršku malim i srednjim preduzećima, koja će biti otvorena svim bankama u Srbiji, kao i da će ta sredstva biti dostupna sredinom godine.
EIB će te gerancije, kako je kazala, najaviti sredinom marta.
"To je prilika da one banke koje nisu dirketno sarađivale sa našim fodnom pokažu interesovanje za nekom garancijom. Ona treba da pomogne bankama. Znamo da trenutno ima dovoljno likvidnosti na tržištu, ali nema mehanizama koje omogućavaju bankama da preuzmu veći rizik da oslobode svoj kapital i da počnu da opslužuju mala i srednja preduzeća koja do sada nisu mogle da dobiju novac jer njihov profil rizika nije odgovarao internim pravilima", objasnila je Negre.
Kako je rekla, takva se garancijska šema pokazala kao veoma korisna.
"Banke su likvidne ali im treba mehanizam koji bi omogućio da preuzmu veći rizik i smanje kolateralne zahteve jer je to najveći problem za preduzetnike, to jest mala i srednja preduzeća koja konkurišu za sredstva", navela je Negre te dodala da je ugovor sa Evropskom komisijom već potpisan i da predstoji implementacija, odnosno da će ovaj projekat zaživeti sredinom godine.
Odobrenje za deonicu Niš-Pločnik u drugoj polovini godine
Evropska investiciona banka (EIB) započela je procenu opravdanosti autoputa Niš - Merdare - Priština, izjavila je danas Tanjugu direktorka predstavništva te banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre i dodala da se očekuje da u drugoj polovini godine bude odboreno finansiranje za prvu deonicu od Niša do Pločnika.
Negre je rekla da je vrednost radova u prvoj fazi, a reč je o deonici Niš - Pločnik, oko 240 miliona evra, kao i da se očekuje da će bar 20 odsto Srbija dobiti bespovratno, dok će se ostalo finansirati kroz kredite EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kazala je da je EIB započeo sa Ministarstvom građevinarstva procenu za autoput koji će "spojiti Srbiju sa Albanijom preko Kosova".
Prema njenim rečima, prva faza gradnje autoputa, od Niša do Pločnika, u dužini od 35 km, apsolutno opravdana po pitanju ekonomskih pokazatelja, jer ima više saobraćaja nego što sadašnji put može da podnese.
"Očekujem da će procena biti završena u drugoj polovini ove godine i da će finansiranje biti odobreno".
Kada je reč o drugoj fazi, Negre kaže da će se autoput dalje graditi za par godina, kada bude spremna projektna dokumentacija.
"Mi finansiramo pripremu dokumentaciju i kada dođe na red bićemo spremni da razmotrimo i to finansiranje", rekla je ona. Negre je kazala da će EIB nastaviti da ulaže i u razvoj nauke u Srbiji, to jest, u gradnju naučno tehnoloških prarkova.
Ona je, na trećoj Spskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture, istakla da EIB povećava iznos bespovratnih sredstava za pripremu i realizaciju projekata i da će i dalje pomagati razvoj Srbije i njeno što bolje povezivanje u regionu, a sve kako bi mogla da se priključi EU.
Podsetila je da je nedavno potpisano sa Srbijom finansiranje za elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad, za šta je obezbeđeno 70 miliona evra besporvatnih sredstava od EK i zemalja članica, kao i 130 miliona evra kredita od EIB-a.
Ističe da će se Srbija tom prugom bolje povezati sa Bugarskom.
Izvršni direktor Infrastrukture železnice Srbije Milan Maksimović ukazao je na konferenciji da se u poslednjoj deceniji, a intenzivno u poslednjih pet godina, sprovode veliki kapitalni projekti na železničkoj infrastrukturi.
Prema njegovim rečima, više od dve milijarde evra je uloženo trenutno u različitim železničkim projektima, a najveći deo sredstava usmeren je u izgradnju železničkih Koridora 10 i 11.
Kompletan Koridor 10, kako je rekao, biće završen do 2022.godine.
Koridor 10 je važan zbog tranzitnog saobraćaja, kako bi bio deo evropske železničke mreže. Koridor mora da se upriliči u svim kriterijumima koje Evropa zahteva i zato su to najveći projekti", naglasio je Maksimović.
Podsetio je da je remontovano i modrnizovano 11 kilometar pruge na Koridoru 10, i ukazuje da u Srbiji imamo nedovoljan broj kvalitetnih inženjera za vođenje projekata. Ukazao je i da su investicije u regionalne i lokalne pruge važne, posebno u povezivanju sa BIH, to jest RS i Mađarskom.