Preduzetništvo - Srbija

Elektroprivredu i "Srbijagas" ne treba privatizovati

Javna preduzeća "Srbijagas" i Elektroprivredu Srbije ne bi trebalo privatizovati i ukoliko bi se Vlada odlučila na takav korak, bila bi to strateška greška, rekao je generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

On je rekao da bi "Srbijagas" trebalo podeliti na ćerke-firme za distribuciju, transport, skladištenje i trgovinu gasom.

"Ni u jednu od tih firmi ne bih dozvolio da strateški partner ima više od 49 odsto. Ima mnogo razloga za to. Prvo, to je profitabilan posao, a uz to država mora da ima svoje mehanizme kojima može da utiče na zbivanja na tržištu energenata," objasnio je Bajatović.

On je napomenuo da nema ništa protiv zajedničkih ulaganja u nove projekte sa strateškim partnerima, na primer u gasne elektrane i dodao da se sa nekima već pregovara o tome, jer to rade i druge svetske gasne kompanije, RWE, Gasprom, Eni, Gas de Frans.

Govoreći o poslovanju "Srbijagasa" u prošloj godini, Bajatović je rekao da, knjigovodstveno gledano, bilans neće biti negativan jer je "Srbijagas" preuzimanjem nekih od najvećih dužnika "ispeglao" neka potraživanja, ali da to javno preduzeće objektivno "gubi na supstanci".

"Kad se sve svede, realan manjak na supstanci do kraja grejne sezone, mogao bi biti oko 300 miliona evra," naveo je generalni direktor "Srbijagasa".

Tri su generatora gubitaka, rekao je Bajatović i dodao da je jedan od njih nerealna cena gasa za tarifne potrošače, koja bi trebalo da iznosi 38 dinara po kubnom metru, a trenutno košta 31 dinar plus troškovi distribucije i po tom osnovu "Srbijagas" je izgubio oko sto miliona dolara.

"Sa kvalifikovanim kupcima, a to su uglavnom toplane i veliki industrijski potrošači, situacija je bolja jer je cena gasa realnija, ali oni nam u proseku isporučeni gas plaćaju nakon 300 dana tako da će nas kursne razlike do kraja grejne sezone koštati oko 200 miliona dolara", rekao je on i dodao da se na taj način zapravo vodi socijalna politika.

Treći uzrok gubitaka su troškovi bankarskih kredita, koji su dostigli 47 miliona evra i sada Srbijagas po tom osnovu plaća oko tri miliona evra mesečno.

Govoreći o reviziji poslovanja javnih preduzeća od strane Državne revizorske institucije, Bajatović je istakao da u "Srbijagasu" "nije bilo velikih propusta" i da su, po raznim osnovama, poslovanje tog preduzeća već proveravali poreska policija i brojne inspekcije.

Odgovarajući na pitanje zašto "Srbijagas" još nije povratio 49 odsto vlasništva u zajedničkom rusko-srpskom preduzeću "Jugorosgas", on je rekao da ne može da se postigne dogovor o ceni sa ruskim partnerima.

"Oni su pre tri godine za 24 odsto akcija platili 9,4 miliona evra. Spreman sam da im platim isto toliko, plus cenu kapitala, po osam odsto za svaku godinu, što je ukupno oko 12 miliona evra," naveo je Bajatović i dodao da se Rusi još nisu izjasnili, "ali da veruje da ćemo uspeti i da je to poštena ponuda." To bi za nas bilo jako bitno, jer je profit "Jugorosgasa" u 2009. bio oko 20 miliona, a prošle godine između 15 i 17 miliona dolara, naglasio je on za magazin "Ekonom:east".

Bajatović je, govoreći o Južnom toku, kazao da je realno da taj gasovod bude završen do 2015. godine, jer je to u interesu i EU i Ruske Federacije.

Bajatović je ukazao na probleme koje "Srbijagas" ima zbog registracije podzemnog skladišta Banatski dvor i naveo da je "Srbijagas" za osam meseci završio potrebne radove na skladištu, a da već 11 meseci ne može da ga uknjiži.

On je naveo da je Srbijagas u Banatski dvor uložio 27 miliona evra, ne čekajući da ruski partner počne da ulaže.

"Nama će veliki problem biti i što su neka gasna polja, kao i neka druga imovina 'Srbijagasa' uknjižena kao imovina NIS-a zato što neki činovnik nije sproveo odluku Vlade iz 2005. i sada ćemo o tome morati da se dogovaramo sa 'Gaspromnjeftom'", naglasio je Bajatović.