Socijalna preduzeća predstavljaju značajan motor društvenog i ekonomskog razvoja širom Evrope, i kao takva moraju dobiti veću podršku - zaključak je konferencije koja se održala 16. i 17. januara u Strazburu u organizaciji Evropske komisije.Glavni rezultat konferencije je Strazburška deklaracija koju je inicirao Evropski komitet za zapošljavanje, društvene afere i inkluziju i usvojili učesnici konferencije, a koja predstavlja strateški dokument koji definiše prioritete i preporuke za delovanje Evropske komisije i Evropskog parlamenta u ovoj oblasti.
Socijalna preduzeća predstavljaju značajan motor društvenog i ekonomskog razvoja širom Evrope, i kao takva moraju dobiti veću podršku - zaključak je konferencije koja se održala 16. i 17. januara u Strazburu u organizaciji Evropske komisije.
Glavni rezultat konferencije je Strazburška deklaracija koju je inicirao Evropski komitet za zapošljavanje, društvene afere i inkluziju i usvojili učesnici konferencije, a koja predstavlja strateški dokument koji definiše prioritete i preporuke za delovanje Evropske komisije i Evropskog parlamenta u ovoj oblasti. Zajedno sa 2000 učesnika konferencije iz 70 zemalja, predstavnici organizacije Smart kolektiv iz Beograda, učestvovali su u definisanju neophodnih koraka koje Evropska komisija mora da preduzme kako bi podržala i osnažila razvoj socijalnih preduzeća i u usvajanju deklaracije.
Međunarodna konferencija o socijalnom preduzetništvu "Socijalni preduzetnici: Iznesite svoje mišljenje", okupila je socijalne preduzetnike, predstavnike organizacija koje se bave razvojem socijalnog preduzetništva kao i predstavnike vlada i evropskih institucija iz cele Evrope, sa ciljem da povede diskusiju o dosadašnjim rezultatima i prioritetima za dalji razvoj socijalnog preduzetništva. Na konferenciji su učestvovali i visoki evropski zvaničnici koji su inicirali donošenje Strazburške deklaracije i koji su zaslužni za integrisanje socijalnog preduzetništva u dokumenta i strategije EU: potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, Evropski komesar za unutrašnje tržite Mišel Barnije i Laslo Andor, Komesar Evropske komisije za zapošljavanje, društvene afere i inkluziju.
Učesnici konferencije složili su se da je Evropi potreban novi model ekonomskog i društvenog razvoja, koji će biti pravičniji, inkluzivniji i održiviji. U doba ekonomske krize i izazova kao što su starenje populacije, rastuća nezaposlenost mladih, klimatske promene i rast nejednakosti, Evropi je potrebno više socijalnih preduzeća - zaključeno je na konferenciji. Socijalna preduzeća prepoznata su kao biznis model 21. veka koji odgovara na finansijske, društvene, kulturne i ekološke potrebe zajednice u kojoj posluje. Socijalni preduzetnici širom sveta danas nude rešenja za opšte probleme - oni stvaraju poslove, nude inovativne proizvode i usluge na tržištu i promovišu održiviju ekonomiju.
Politički lideri složili su se da postoji potreba za velikom promenom – "ekonomija nije sredstvo za bogaćenje nekolicine, već za postizanje pravičnosti za sve", istakao je Martin Šulc predsednik Evropskog parlamenta. Komesar Evropske komisije Mišel Barnije poručio je da: "Strazburška deklaracija potvrđuje koji su ključni koraci za razvoj novog modela evropskog rasta, i ona treba da inspiriše predstavnike evropskih institucija, država i zajednica da sklapaju partnerstva koja će omogućiti održiviji i inkluzivniji rast u Evropi u narednim godinama."
Učesnici konferencije složili su se da Evropska unija treba snažnije da se angažuje na svim nivoima u kreiranju niza mera i politika koje će podržati stvaranje ekosistema pogodnog za razvoj socijalne ekonomije. Ključna preporuka Strazburške deklaracije je da je neophodno podsticati partnerstva između članica, regionalnih i lokalnih vlasti, organizacija civilnog društva i drugih ključnih strana u oblasti socijalnog preduzetništva, kao i da je neophodno osnažiti kapacitete socijalnih preduzeća i podstaći razmenu informacija i znanja. Značajno je i da EU nastavi da pruža finansijsku podršku socijalnim preduzećima kroz različite fondove i mere. Usvajanjem određenih regulativa i mera EU bi mogla da pomogne socijalnim preduzećima da postanu konkurentnija na tržitu vrednom preko 450 biliona eura, u oblastima edukacije i pružanja zdravstvene i socijalne nege. Za održivost socijalnih preduzeća značajno je i da nastavi da kroz velike strukturalne fondove podržava njihov razvoj, ali i da osnaži vlade država i lokalne vlasti da iskoriste ovu priliku i omoguće socijalnim preduzećima pristup ovim sredstvima. Jedna od mera je i da će EU uputiti preporuku svim zemljama članicama da usvoje strategije socijalne ekonomije.
U Srbiji je u poslednjih par godina primetan rast broja socijalnih preduzeća i sve veće interesovanje za ovu temu. Sredinom prošle godine Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Narodne skupštine Republike Srbije, izašao je sa Predlogom zakona o socijalnom preduzetništvu koji je u suprotnosti sa samim konceptom preduzetništva i vraća državu kao ključnog aktera u daljem razvoju socijalnog preduzetništva, čak i u ovoj oblasti koja bi morala da stimuliše preduzetničku inicijativu. Predlog Zakona je i nakon velikih kritika i neslaganja na javnom slušanju ušao u proceduru Narodne skupštine. "Strazburška deklaracija pokazala je spremnost svih ključnih aktera u Evropi da zajedno i posvećeno rade na podsticanju razvoja ovog sektora. Nadamo da će i novi saziv Evropske komisije posle izbora nastaviti strategiju razvoja socijalne ekonomije, kao i da će Srbija prepoznati značaj socijalnog preduzetništva a da će sam proces EU integracija biti podsticaj tome" – poručili su iz Smart kolektiva.