Preduzetništvo - Srbija

Evropski recepti za srpski biznis

Mladi preduzetnici u EU srpskim privrednicima savetuju da ne čekaju pomoć države. Mnogo rada i ulaganja u sebe, a ne u poznanstva sa političarima, kao i stalno testiranje proizvoda na tržištu, neki su od evropskih recepata za biznis.

Za razliku od privrednika u Srbiji, mladi preduzetnici u Evropskoj uniji imaju veću podršku za početak biznisa. Pre svega, imaju više zainteresovanih finansijera, četiri puta jeftinije kredite i manje birokratije. Preduzetnicima u Srbiji savetuju da što više promovišu svoje ideje i da ne čekaju pomoć države.

Rast od dve cifre je nešto sa čim su se mnogi privrednici oprostili na duže vreme, od kada je kriza počela. Međutim, njih nekolicina iz Češke, Poljske, Austrije i Mađarske podelila je u Beču svoje iskustvo koje pokazuje da je to moguće.

Između ostalih, tu je i vlasik mađarske kompanije koja pravi softvere i ima dva sedišta - u Budimpešti i San Francisku.

Adam Somlai Fišer, vlasnik softverske kompanije iz Budimpešte, kaže da je recept za dvocifren rast u krizi jednostavan - mnogo rada i ulaganja u sebe, a ne u poznanstva sa političarima.

"Danas imate internet i na taj način možete svoj proizvod da prezentujete celom svetu. Tako smo i mi počeli pre četiri godine. O nama se govorilo na forumima, to je došlo do onih koji su bili spremni da ulože u naš razvoj i sada imamo 15 miliona korisnika. Dakle, recept se sastoji u tome da imaš viziju, radiš vredno i da svoj proizvod stalno testiraš među ljudima i na tržištu", kaže Fišer.

Vlasnik konsultantske kompanije iz Beča Nenad Pacek predlaže jedan drugi recept, koji je čini se, kompanijama sve interesantiniji.

"Ono što je bitno za firme koje dolaze iz regiona je da se one radije orijentišu na tržišta Azije, Afrike, Bliskog istoka, Rusije, Latinske Amerike, jer tamo ima rasta, novaca i puno likvidnosti", kaže Pacek.

Ipak, ne sme se smetnuti sa uma velika prednost koje imaju preduzetnici u Uniji - krediti su četiri puta jeftiniji, a pri tom banke u Srbiji nerado odobravaju pozajmice malim kompanijama pod izgovorom rizika.

Predsednik Erste grupe Andreas Trajhl kaže da to nije karakteristično samo za Srbiju, to svuda kažu za bankare.

"Bankari uvek greše, jer ako damo novac kompanijama i one propadnu, mi ispadnemo naivni. Ako im ne damo, kažu da smo loši, jer ne podržavamo dobre kompanije. To je problem sa bankarima", kaže Trajhl.

Prema njegovim rečima, rešenje je u dobrim bankarima koji donose dobre odluke.

Prilagođavanje - to je ono što privrednici u EU navode kao ključ za opstanak u vreme krize, kako kod onih preduzeća koja su tek sada počela da posluju, tako i onih koja su poslovala u vremenima kada se za krizu nije ni znalo.