Preduzetništvo - Srbija

Fantomske firme – za velike mućke

Od 107.363 privredna društva u Srbiji četvrtinu čine firme koje nemaju nijednog zaposlenog. U Agenciji za privredne registre kažu da nešto više od 24.370 takvih preduzeća "predstavljaju i svojevrsnu specifičnost srpske privrede".

U 2012. godini najviše ih je poslovalo u sektoru trgovina na veliko i malo – 8.644, prerađivačka industrija – 4.338 i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti – 2.662. Ekonomski značaj preduzeća bez zaposlenih nije zanemarljiv. Prema saopštenju APR o poslovanju privrede u 2012, on se iz godine u godinu povećava.

Ali, za privrednike koji legalno rade i zapošljavaju na desetine ili stotine ljudi, firme bez zaposlenih, registrovane sa samo sto dinara osnivačkog kapitala, izvor su raznih špekulacija, pranja novca, rada na crno, izbegavanja obaveza prema državi i ostatku privrede i dobrim delom uzročnicima parališuće nelikvidnosti.

Ali, ova preduzeća ostvaruju ukupan prihod koji je za mnoge nedostižan. Prema podacima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, u firmama gde je vlasnik jedini zaposleni – prosečan promet je pet puta veći.

Inače, prema zvaničnim podacima, na njih se vodi 18,3 odsto kumuliranih gubitaka ukupne privrede i 13,5 procenata neto gubitka, ali su u 2012, u odnosu na prethodnu, gotovo udvostručile kapital. Raspolažu sa 10 odsto ukupnog kapitala srpske privrede, u 2011. godini 7,6. S druge strane, piše u izveštaju APR za ovu godinu, na ova društva se odnosi tek 1,3 odsto poslovnih prihoda i 2,9 odsto neto dobitka ukupne privrede.

Od 107.363 privredna društva, koliko je poslovalo u prošloj godini, finansijske izveštaje podnelo je 92.157. Sa dobitkom je poslovalo 53.396, za 5,9 odsto manje nego u prethodnoj godini. Neto gubitak povećan je za četvrtinu i iskazalo ga je 31.498 društava, a ukupan finansijski gubitak veći je za 77,5 odsto.

– Celokupna privreda svela se na 38.000 zdravih preduzeća koja treba da nose teret finansiranja celokupnog društva – ukazuje Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

– Tragičnom epilogu drame privrede Srbije prisustvovaćemo u skoroj budućnosti. Nastavlja se rast rizika poslovanja zbog povećanja rashoda za kamate. Ukoliko privredi ne pođe za rukom, a neće, da se razdužuje iz tekućeg poslovanja, u potpuni sunovrat i likvidaciju otići će u naredne dve godine polovina sadašnjih privrednih društava.

Zbog toga Knežević od ekonomske vlasti očekuje da se konačno pozabavi i firmama "tašna-mašna", nosiocima nelojalne konkurencije preduzećima.

Istini za volju u izveštaju Svetske banke "Duing biznis" (Doing business) Srbija je na 42. mestu po pokazatelju "pokretanje poslovanja", odnosno brzini registracije. Po tom kriterijumu Srbija je lane napredovala za 49 mesta. Upućeni kažu da se to dogodilo zato što je usvojen Zakon o privrednim društvima, koji omogućava osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću sa 100 dinara osnivačkog kapitala.

Unija poslodavaca pozdravlja ukidanje besmislenih i skupih birokratskih procedura, ali njen direktor Dragoljub Rajić ukazuje na bujanje firmi bez zaposlenih od 2007.

– Neke su osnovane samo da se "odradi" neka javna nabavka, koja je nelegalno dobijena – kaže Rajić.

– Često vlasnik osnivanjem nove firme nastavlja posao stare, koju je doveo do stečaja i likvidacije, izbegavajući istovremeno da plati dugove.

– Dobro je što se olakšava registrovanje preduzeća, ali je nevolja u tome što se pre registracije nove firme ne proverava da li njen vlasnik ima neplaćene dugove nekog preduzeća koje još postoji ili je ugašeno.

Ovlašćeni revizor dr Jovan Rodić kaže da sa 100 dinara osnivačkog kapitala ne bi trebalo dozvoliti registrovanje ni kioska. Inače, samo za overu osnivačkog akta na 100 dinara treba platiti 1.150 dinara takse.

– Zato treba izmeniti Zakon o Privrednim društvima i povećati osnivački kapital u zavisnosti od delatnosti za koje se preduzeće osniva – smatra Rodić.

Jedna od antikriznih mera Ministarstva finansija i privrede, koju je vlada nedavno usvojila, jeste i bolja naplata poreza i doprinosa. Pored ostalog i sprečavanjem utaja gašenjem i osnivanjem, odnosno registrovanjem novih firmi. 

Prema rečima Zvonka Obradovića, direktora Agencije za privredne registre, na tome se upravo radi.

– Radna grupa za uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica uveliko radi na tome – kaže Obradović.

– Takav registar postoji u Makedoniji. U njemu su podaci osoba čije su firme u blokadi i njima je zabranjeno osnivanje novih preduzeća dok god im je postojeće blokirano. U makedonskom registru se vode i podaci onih kojima je sud izrekao neku meru zabrane obavljanja određene delatnosti.

Očekuje se da bi ovaj registar u Srbiji mogao da se uspostavi tokom 2014. godine. Makedonski registar je poslužio svrsi, napominje Obradović. Za mesec dana upisano je oko 40.000 osoba.

Poređenja radi, u Srbiji je u blokadi oko 100.000 firmi i radnji.