Preduzetništvo - Srbija

Firmarine opet na tapetu

Mala preduzeća više ne plaćaju firmarine, ali su zato srednjim i velikim preduzećima uglavnom uvećane. I tu nema pravila. Sve zavisi od opštine do opštine. Na udaru su uglavnom banke, mobilni operateri i objekti igara na sreću.

Istina, u nameri da uvede red i ograniči opštine u „odokativnom” razrezivanju ovog nameta, Ministarstvo finansija je od 2012. godine propisalo maksimalnu visinu te komunalne takse. Ona ne može biti veća od 10 prosečnih zarada u opštini, s tim da lokalne samouprave same procenjuju koliko će koga opteretiti prema ekonomskoj moći. Kako je pojedinim kompanijama naknada za isticanje firme bila niža od novog limita neke lokalne samouprave iskoristile su prostor da je povećaju.

Ako se uzme u obzir da Međunarodni monetarni fond i Fiskalni savet apeluju na smanjenje transfera novca iz republičkog budžeta i da su ukidanjem 138 parafiskalnih nameta, od kojih je najizdašniji upravo bila firmarina, opštine ostale bez ukupno pet milijardi dinara prihoda – jasno je bilo da će posegnuti za povećanjem lokalnih dažbina. Pre svega firmarina za srednja i velika preduzeća, naknada za uređenje građevinskog zemljišta i poreza na imovinu.

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavca, kaže da su firmarine uvećane od tri do petnaest puta i to su uglavnom uradili svi gradovi sa malim izuzecima.

– Beograd je bio najkorektniji, ali prestonica ima i najviše privrednih subjekata. Problem su gradovi u kojima posluje mali broj preduzeća, a kasa odnekud mora da se napuni. Najdrastičniji primer je u Priboju, gde je jednoj poznatoj kladionici ova taksa uvećana 18.000 puta – kaže Rajić i upozorava da će ovakva poslovna politika lokalnih samouprava dovesti do zatvaranja firmi, gubitka radnog mesta ili prelaska u sivu zonu.

To potvrđuje i Rade Karan, direktor Udruženja priređivača igara na sreću. On je Tanjugu rekao da su te takse za njihove članice ozbiljan problem, jer po pravilu lokalne samouprave za njih propisuju maksimalan iznos od 10 prosečnih plata, pa se tako firmarina sa 380.000 dinara u 2011. godini, popela na 1,5 miliona u 2013. godini, što je doprinelo da se izgubi oko 600 radnih mesta.

On je izrazio bojazan da će mnoge firme iz te branše biti ugašene i da će doći do povećanja ilegalnog tržišta, što samo može imati negativne posledice po budžete lokalnih samouprava. Jedna od manjkavosti novih pravila obračuna firmarina jeste što se ne naplaćuju po preduzeću, već posebno po svakom objektu koje to preduzeće ima u nekoj opštini.

Valja, međutim, primetiti da neke kompanije kukaju zbog firmarina od, recimo 200.000 dinara, a prećute da im je promet 50.000.000, ali čak i da je tako, svako preterivanje nije način da se napuni opštinska kasa. Zato bi, smatra se, lokalne samouprave trebalo da se više oslanjaju na porez na zarade i na imovinu.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj skreće pažnju da postoje i opštine koje su smanjile firmarinu.

– Naši razgovori s njima i analize pokazuju da su lokalne samouprave svesne da ne mogu da se previše oslanjaju na takse i naknade kao izvor prihoda, jer to utiče na poslovni ambijent i da će morati više da urade na proširenju baze obveznika poreza. Situaciji u kojoj su opštine prinuđene da podižu namete znatno je doprinelo smanjenje poreza na zarade, transferi iz republičkog ka lokalnim budžetima, kao i ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Opštine više nemaju prostora da kompenzuju takva smanjenja i smatraju da bi teret sada trebalo da podnese republički budžet – navode u NALED-u.

Ministarstvo finansija već je najavilo donošenje novog Zakona o lokalnoj samoupravi. Jedna od mogućnosti može biti da se, na predlog privrednika, firmarina obračunava prema broju objekata ili da budu ukinute.