Statistika nije na strani velikog broja preduzetnika u zemljama Dunavskog regiona. Prema podacima Privredne komore Srbije, gotovo polovina firmi ne preživi pet godina poslovanja, dok ih u stečaju bude blizu 15 odsto.
Ove sumorne brojne obeshrabruju buduće preduzetnike da i pored dobrih ideja pokrenu sopstveni biznis. Mali je broj onih koji su spremni da preuzmu rizik i pokušaju da se izbore za svoje mesto na tržištu.
Za sve preduzetnike koji žele da otpočnu samostalni posao, ali nisu u potpunosti sigurni u svoju ideju, ili jednostavno ne žele da se upuste u neizvesno poslovanje, kupovina franšize za već izgrađeni brend čini se kao najoptimalnije rešenje. Naime, sa aspekta novog preduzetnika, franšizno poslovanje pruža sigurniji početak poslovanja i povećava šanse za uspeh na turbulentnom tržištu.
Franšizing zapravo predstavlja sveobuhvatni odnos u kojem davalac franšize, uz odgovarajuću novčanu naknadu, primaocu franšize dodeljuje pravo da prodaje proizvode ili usluge koje je proizveo davalac franšize, u skladu sa njegovim uslovima poslovanja i pod zaštićenim komercijalnim imenom. Davalac franšize ulaže kapital, znanje i iskustvo, a primalac franšize daje svoj doprinos kroz inicijalno ulaganje kapitala.
Prva asocijacija na franšizing sisteme predstavljaju lanci restorana brze hrane poput McDonald's, Burger King ili KFC. Ove kompanije su svakako najpopularnije i najbolje u franšiznom poslu, međutim, i van njih egzistira ogromno tržište franšizinga. Postoji čitav spektar proizvoda i usluga za koje se može otkupiti franšiza, a cena uglavnom zavisi od samog brenda. Ukoliko je brend prepoznatljiv širom sveta, onda će i cena franšize biti daleko skuplja od manje poznatih brendova.
Za razliku od samostalno vođenog biznisa, u franšizing poslovima statistika je daleko optimističnija. Naime, više od 80% franšiza uspešno radi i nakon pet godina poslovanja, pod uslovom da su obe strane posvećene razvoju poslovnog sistema.
Razlog za visok procenat uspeha franšizing poslova jeste taj što preduzetnici kroz sam rad uče o načinu poslovanja, prolazeći kroz sistem pokušaja i grešaka, što tržište često ne toleriše. U slučaju kada otpočinjete biznis kupovinom franšize, ne samo da otkupljujete pravo da prodajete konkretan proizvod ili uslugu već izgrađenog brenda, već je i obaveza davaoca franšize da vam pruža kontinuirani transfer znanja o vođenju posla tokom celokupnog trajanja franšiznog ugovora.
Dakle, sve ono što biste morali sami da naučite o tržištu i poslovanju u slučaju pokretanja sopstvenog biznisa, u slučaju frašizinga bi vam sva znanja i iskustvo u vođenju posla preneo davalac frašize, što vam u startu daje veliku prednost na tržištu. Dužnost primaoca franšize jeste da u potpunosti ispoštuje uslove iz franšiznog ugovora, jer je to na kraju krajeva i jedini način da uspe u poslu.
Takođe, još jedna od prednosti ovakvog načina poslovanja jeste taj, što se finansijsko poslovanje franšize može detaljno istražiti, te se u biznis plan unapred mogu uneti svi troškovi sa kojima se možete susresti u poslovanju i izbeći velike gubitke. Primalac franšize ulaže manje početnog kapitala nego što je to slučaj kod samostalnog pokretanja biznisa, a može ostvariti i velike uštede prilikom nabavke sirovina.
Ipak, franšizni poslovi ne eliminišu u potpunosti rizik poslovanja. Ukoliko razmišljate o kupovini franšize morate voditi računa o nekoliko stvari. Najpre o geografskoj lokaciji davaoca franšize. Naime, ukoliko kupac franšize plaća ime, odnosno brend, prepoznatljivost tog brenda na teritoriji na kojoj planira da posluje je od izuzetne važnosti. Na primer, poznati brendovi u Francuskoj ili Nemačkoj, mogu biti potpuno nepoznati potrošačima u Srbiji.
Osim toga, nedostaci poslovanja u franšizing sistemu ogledaju se i u gubitku nezavisnoti, neelastičnosti sistema, manjem prihodu, ali i u ostalim primaocima franšize ukoliko teritorijalna ekskluzivnost ugovorom nije dobro definisana, te jedni drugima mogu predstavljati konkurenciju. Poseban nedostatak predstavljaju i finansijske obaveze prema davaocu franšize koje je primalac u obavezi da plaća bez obzira na trenutno finansijsko stanje.
Kada govorimo o teritoriji Srbije, početak povratka franšizinga obeležio je ulazak nekoliko snažnih sistema iz modne industrije kao što su Zara, Mango, Sprinfild... Takođe je veliki uspeh zabeležio i franšizni sistem Office 1 Superstore, koji posluje na našem tržištu od 2003. godine, a zbog niske cene veoma brzo je postala uspešna i mađarska franšiza za prodaju peciva – Fornetti. Nakon toga i brojni drugi svetski poznati franšizing sistemi su stigli na naše tržište i ostvarili zavidne rezultate.
Danas imamo i domaće davaoce franšiza, pa tako sopstvene franšizing mreže grade Afrodite Mode Collection, Roma Company, ComTrade Group, Jolly Travel, Rakia Bar, Dve Šmizle i mnogi drugi. Ovakva kretanja bude optimistične prognoze,prema kojima bi izvoz domaćih franšiza trebalo da postane sledeća faza u razvoju franšizinga u Srbiji, iako je do pre samo nekoliko godina takva mogućnost bila nezamisliva.