Preduzetnicima koji izvoze preko interneta, zakonska i administrativna ograničenja u Srbiji skoro da onemogućavaju poslovanje. Neefikasna naplata, komplikovane procedure prilikom izvoza i uvoza, neodgovarajući poreski i knjigovodstveni tretman - problemi su koji ih muče.Iz Ministarstva privrede poručuju da će privrednike uskoro rasteretiti. Kako da naplate robu koju prodaju - pitanje je koje muči internet preduzetnike. Elektronska trgovina je svetski standard i mnogi privrednici žele da prate taj trend. Međutim, naši propisi nisu prilagođeni takvom poslovanju, što stvara nepremostivu prepreku za biznis.
Izvoz preko interneta skoro onemogućen zbog neodgovarajućih propisa. Ministarstvo privrede najavljuje prilagođavanje propisa i rasterećenje za internet preduzetnike.
Preduzetnicima koji izvoze preko interneta, zakonska i administrativna ograničenja u Srbiji skoro da onemogućavaju poslovanje. Neefikasna naplata, komplikovane procedure prilikom izvoza i uvoza, neodgovarajući poreski i knjigovodstveni tretman - problemi su koji ih muče. Iz Ministarstva privrede poručuju da će privrednike uskoro rasteretiti.
Kako da naplate robu koju prodaju - pitanje je koje muči internet preduzetnike.
Elektronska trgovina je svetski standard i mnogi privrednici žele da prate taj trend.
Međutim, naši propisi nisu prilagođeni takvom poslovanju, što stvara nepremostivu prepreku za biznis.
Kompanija koja je želela da uvede elektronski novac za plaćanje preko interneta - odustala je od te namere.
Olga Mirković Maksimović iz "Limunda" kaže da je ulazak u takav poduhvat koštao više nego bilo šta drugo i da će sačekati dok se ne kreiraju adekvatni zakonski okviri.
"Svedoci smo da naši brojni saradnici koji su to pokušali nisu dobro prošli", dodaje Mirković Maksimović.
Veliki problem za maloprodaje na internetu, kažu, jeste to što odmah po uplati iz inostranstva karticom, devize moraju da pretvore u dinare po nižem bankarskom kursu.
Obaveza da svaki pojedinačni devizni priliv opravdaju Narodnoj banci Srbije nepotrebno ih usporava.
Dodatna prepreka je i što nisu sigurni koji se knjigovodstveni standardi i poreske procedure na njih odnose.
U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza poručuju da se propisi moraju menjati kako bi se u centar stavili privrednici koji stvaraju nova radna mesta i neophodan prihod od izvoza.
Slobodan Marković iz agencije SIEPA smatra da je neophodno da institucije kao što su Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, NBS i instutucije koje sprovode zakon, kao što su poreska uprava i uprava carina, izmene i prilagode procedure u direktnoj komunikaciji sa internet preduzetnicima.
Propisi koji regulišu procedure izvoza i uvoza robe preko interneta u Srbiji, uglavnom su u skladu sa standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.
Problem je njihova primena. Sve navedene mere, umesto da štite državu od mogućih manipulacija, poslovanje sele u sivu zonu.
Savetnik ministra privrede Dušan Vasiljević kaže da se državna uprava prema privrednicima odnosi sa pretpostavkom da su oni skloni kršenju propisa.
Vasiljević je rekao da će Ministarstvo raditi sa privrednicima i državnim organima na definisanju paketa propisa koji privrednike treba da rasterete nepotrebnih procedura.
Sa druge strane, dodaje Vasiljević, Ministarstvo će pokušati da usmeri državne organe na one koji zaista krše propise, a da oni koji posluju u skladu sa propisima budu rasterećeni.
U Ministarstvu privrede očekuju da će primena novih mera početi do kraja ove ili početka naredne godine.
Do tada, kako sami procenjuju, građani ostaju bez hiljada, pa čak i desetina hiljada mogućih radnih mesta.