Preduzetništvo - Srbija

Intervju - Sanja Bugarski, vlasnica farme “Stara” i predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine

Život nas često odvede na potpuno suprotnu stranu od one ka kojoj smo stremili. I u Sanjinim devojačkim maštanjima nije bilo sela ni krava, u njenoj viziji budućnosti prostirale su se modne piste kojima su graciozne manekenke pronosile odeću čiji je dizajn ona potpisivala... Nije bilo ni advokatske kancelarije u kojoj su brižni roditelji videli njenu sigurnost i uhleblje... Dunuli su neki vetrovi sudbine i odneli je na seosko imanje pored Kule, gde je nekada porodica njenog supruga Dragana čuvala nekoliko krava za sebe... Da li su se zbog toga njeni snovi raspršili? Ne! Ostvario se život!

Danas je to farma sa 130 krava o kojima brine Sanja Bugarski. Ona i Dragan su napustili Novi Sad, u kome su živeli i preselili se na imanje, tik uz farmu, jer je Sanja želela da njeni sinovi - Boško i Jovan - rastu na svežem vazduhu, u prirodnom okruženju, daleko od gradske gužve i svih opasnosti koje vrebaju na ulicama. Nije ustuknula pred činjenicom da se ni suprug, po zanimanju ekonomista, ni ona sa diplomom menadžmenta, nisu školovali za farmera. Bilo joj je jasno da ništa ne zna o poslu kojim namerava da se bavi, nije imala nikakva stručna znanja, ali je znala šta hoće i da može sve da uči kroz praksu. Naučila je i zasukla “rukave”. Za svaki posao je važno da čovek u njega unese autentičnost, kreativnost, inicijativu... Sanja se spremno uhvatila u koštac sa obavezama koje su za nju bile nove, ali je imala ogromnu ličnu motivaciju da uspe i postiže dobre rezultate.

Farma “Stara” koju vodi već deceniju, ogledalo je njene posvećenosti poslu, što je rezultat ličnih prioriteta. Kao kooperant Subotičke mlekare, registrovana je za izvoz mleka u Evropsku uniju. Da bi njoj i proizvođačima mleka u Vojvodini i Srbiji bilo bolje, prihvatila je i funkciju predsednika Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, a član je i Privredne komore Vojvodine.

Vremenom je zavolela krave, one su njene miljenice. Svakoj zna ime i teško prihvata kad mora da se od neke rastane. Toliko se vezuje za njih, da ni ona ni njeni ukućani ne jedu njihovo meso. Sanja Bugarski je poznato ime u privredi Srbije, dama koja je to i u štali i skupštinskoj sali i u pozorištu, neko ko je spreman da uči i druge da poduči... Svoju priču o svemu tome Sanja Bugarski je podelila sa čitaocima Poslovne žene.

o Vaša farma je registrovana za izvoz mleka u Evropskoj uniji - da li se u Srbiji proizvodi dovoljno mleka?
- Pored još 23 drugih i farma “Stara” je kooperant Subotičke mlekare, koja izvozi mleko za Evropsku uniju. Imam informaciju da to mleko ide u Sloveniju i Austriju i da su oni zadovoljni njegovim kvalitetom. Srbija, nažalost, ima sve manje mleka. Trenutno se proizvodi kao u periodu posle Drugog svetskog rata i puno će vremena proteći dok se ne steknu uslovi za blistavu proizvodnju kakvu smo imali sedemdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Mnogo je činilaca koji utiču na proizvodnju mleka, od otkupne cene države, vremenskih prilika, uslova tržišta... Mi na našoj farmi proizvodimo oko 1500 litara dnevno, a dobijali smo i 1800, što znači da uvek može više.

o Pored uzgajanja krava i proizvodnje mleka bavite se i distribucijom semena za veštačko osemenjavanje. Kako se snalazite u tome?
- I ovaj se posao nekako nametnuo i evoluirao u ozbiljan rad na genetici i unapređenju genetskog potencijala. Radim za jednu holandsku kompaniju, uvozim i distribuiram seme za veštačko osamenjavanje krava. Imam stalne kupce i naša saradnja se zasniva na uzajamnom poverenju i proverenom kvalitetu. Često sam kao žena usamljena u ovom poslu muškaraca, ali ako se postavite profesionalno i odgovorno, onda je svejedno da li radite sa velikim kompanijama koje imaju oko 2500 grla ili sa manjim farmama poput moje.

o Predsednik ste Centralne Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. Sa kakvim izazovima se susrećete u tom poslu i koliko Vam ta dužnost oduzima vremena?
- To je volonterska funkcija, bez toga mi, proizvođači mleka ne bismo uspeli da se izborimo za veoma važne, često i elementarne stvari. U asocijaciji su ljudi koje muče isti problemi kao i mene. Svi skupa se borimo za bolje uslove, a njihova podrška mi dodatno daje snagu i energiju da istrajem u rešavanju brojnih nedaća koje nas sputavaju da se razvijamo i napredujemo. Naša nevolja je u tome što veliki broj institucija želi da nam se nametnu, svaka sa svojim pravilima i odredbama. Pokušavam da ukažem na mnoge nelogičnosti i nedostatke u odnosu države prema proizvođačima mleka sa ciljem da se to promeni. Naš posao traje 365 dana u godini, bez prava na godišnji odmor, praznik, slavu..., mi smo važna karika u društvenom lancu i želim da se tako prema nama i ophode. Tu trošim najviše energije, jer ma koliko bilo apsurdno, moji sagovornici najčešće nisu iz ove branše, ne bave se proizvodnjom mleka, nisu diplomirani inženjeri stočarstva i nemaju dodira sa nama!? Međutim, mi smo upućeni na njih i stalno moramo sve iznova da im objašnjavamo...!?

o Za razliku od žena nekih drugih zemalja, naše žene koje brinu o porodici i zarađuju radeći na sopstvenim gazdinstvima, nemaju nikakvu pomoć države. Kažete, cilj Vam je da to promenite. Kako?
- Mnogo putujem po svetu, upoređujem, analiziram... Smeta mi to što žene u Srbiji koje imaju svoja seoska porodična gazdinstva i rade na njima, nemaju nikakvu pomoć od države, nemaju pravo na trudničko bolovanje niti bilo kakav podsticaj da bi rađale decu. To je velika nepravda prema tim ženama, koja mora da se ispravi. Ja sam majka dvoje dece i nisam motivisana ličnim razlozima, ali mislim na sve one žene na seoskim imanjima kojih je vazda bilo, ima ih i uvek će ih biti. A na rečima, svi brinu o natalitetu, statistika nas opominje da stanovništvo stari, sela propadaju... Neophodno je da se zakoni promene u korist mladih koji žele da ostanu na selu, da u njima rade i osnivaju porodice.

o Vi pobijate predrasude o znanju, stručnosti i izgledu farmera. Da li Vam smeta uvrežena “slika” koja vlada o proizvođačima mleka?
- Voditi farmu i proizvoditi mleko je ozbiljan posao koji podrazumeva stručno znanje, predan rad i posvećenost. Ne znam zašto nas mnogi doživljavaju kao neke neuke babe i dede u zaprljanim odelima, kad mi to nismo. Ta iskrivljena predstava o proizvođačima mleka šteti, ali ne nama, već društvu u kome živimo. Smeta mi sklonost ljudi da druge izjednačavaju sa profesijama kojima se bave, jer je to apsurdno i uskogrudo, a mi, farmeri imamo interesovanja i van štale, kao uostalom i svi drugi ljudi.

o Čime se hrabrite u odlučujućim i teškim trenucima u životu – koja vrlina Vam pomaže da istrajavate na svom putu?
- Upornošću! Ja ne znam da li se mi rađamo sa tim, ili sami odlučimo da se tako ponašamo. Ja čak ni ne znam da li je to vrlina? Znam, da ako sebi postavim cilj i ako smatram da je ispravno to čemu težim, teško da bi nešto moglo da me spreči da to ostvarim. Možda je razlog moje izuzetne upornosti u tome što ne mogu da podnesem neuspeh. Uz to sam i vrlo odgovorna, a isto očekujem i od drugih. Postoji jedna interna šala među mojim poznanicima, koji kažu: “Znate, kad razgovarate sa Sanjom, budite jako oprezni. Nemojte joj ništa obećati, ako niste u stanju da to ispunite”. To znači da ja ljude “držim za reč” i ako su mi je “dali”, tražim da je ispoštuju. Jedno od mojih oružja je i – iskrenost. Uvek se pripremim za diskusiju, razgovor ili pregovor, opskrbim argumentima i to je dobitna kombinacija. Istinom je najlakše i najbrže razoružati ljude. Srećom, imam i govorničke sposobnosti.

o Kakve osobe smatrate uspešnima – da li ste Vi uspešna osoba?
- Zadovoljstvo je za mene merilo uspeha. Kada je čovek zadovoljan postignutim, to je uspeh. Nije dovoljno samo da vas drugi vide kao uspešnog, važno je da se vi osećate ispunjeno, potpuno. Ja se upravo tako osećam jer sam ostvarila svoju viziju i cilj, i takav primer dajem svojoj deci: da rade i žive onako kako misle da je za njih najbolje. U našoj sredini ženi je teško da bude uspešna, a da se rezultati koje ona postiže ne pripisuju nekom drugom.Imamo ružan običaj da za uspeh neke žene obično kažemo da ima tatu ko „to“ finansira. Nezamislivo je ili teško prihvatljivo da žena sama, svojim radom može da postigne uspeh. I tu imamo diskriminaciju u odnosu na muškarce, jer da bi je ozbiljno shvatili i prihvatili, naša uspešna žena mora da bude duplo pametnija od svog sagovornika, duplo sposobnija i neprestano mora da se dokazuje.

o Ipak, žene se ne predaju. Svedoci smo jačanja ženskog preduzetništva u kome su mnoge dame postigle zavidne rezultate. Kako Vi ocenjujete te promene?
- Naše društvo je još uvek puno predrasuda, muškarci i dalje za isti posao dobijaju veće plate, ali to žene ne sprečava da se osamostaljuju i da se bore za svoje mesto. Ja pozdravljam njihov trud i nastojim da svaku ženu obodrim u njenoj nameri i nakani da to što je smislila i ostvari i da ne odustane pred prvom preprekom. Upravo zato što će joj većina njih reći da je nesposobna ili da to ne treba da radi. Žena treba da veruje u sebe i da svim tim „nevernim Tomama“ dokaže da to što želi, može i hoće da ostvari. Važno je da niko ne može nikakvim ispraznim argumentima da je pokoleba u njenom naumu. Svakako da je lakše onim ženama koje imaju podršku porodice i prijatelja, ali čak i ako ona izostane, sama sebi mora biti najveća uzdanica.

o Važna je samouverenost ali i podrška bliskih osoba - ko najviše veruje u Vas?
- Prilično sam samouverena. Retko se kolebam, jer je to znak nesigurnosti. Meni je najveća podrška suprug - on je tu da me posavetuje i da razmenimo mišljenja - ali ja prihvatim samo ono što smatram da mi u tom trenutku odgovara. Uglavnom, radim po svom, onako kako mislim da treba. Sigurna sam u samu sebe, što je imperativ u poslu. Nažalost, ima mnogo nesigurnih žena koje upravo zbog toga rade poslove koji ih ne ispunjavaju i na kojima ne mogu da se dokažu, a što je najvažnije, koje ne žele da rade... Često oni koji vas okružuju misle da je nešto dobro za vas, a vi osećate drugačije. Tada, ako niste dovoljno jaki, lako možete da poverujete da je ono što vidite u očima drugih, značajnije od onoga što vi mislite. Tada, kao kompromis za mir u kući, trpite i ćutke prihvatate ono što drugi izaberu za vas. Ja razumem te žene ali se protivim takvom obrascu „linije manjeg otpora“. Iskreno se divim svim damama koje imaju svoj stav i nastoje da ruše stereotipe u odnosu na dogme kojih se još uvek nismo u potpunosti oslobodili. Takođe treba biti svestan toga da uvek ima „onih“ koji iz nekog razloga (ljubomora, zavist...) ne žele vaš uspeh. Upravo zato je važno da žena bude samouverena.

o Danas je umeće naći vremena za sebe. Šta su za Vas, pored posla, prave životne vrednosti?
- Žene su postale žongleri. I to, umešni. Žongliraju po ceo dan između ručkova, dece, posla, sastanaka..., i teško da mogu da se nabroje sve obaveze koje, vežina žena, za divno čudo – ispunjava. Teško mogu da se izbore za svojih pet minuta, ali nije neizvodljivo. Ja sam i pored izuzetne angažovanosti još uvek gospodar svog vremena i to mi je jako važno. Često putujem zbog posla, uglavnom izvan Srbije i nastojim da deo vremena posvetim sebi i da sa suprugom ili porodicom posetim neka lepa mesta. Stižem i da se bavim sportom (rukomet, odbojka, pilates, joga...) i na taj način održavam fizičku i duhovnu kondiciju, puno čitam, zaljubljenik sam pozorišta, a za svoju dušu uživam u dizajniranju odeće. Da, dan mi je kratak za sve to, ali ni ne treba sve da stane u jedan dan i niko ne treba samo da radi jer čovek nije mašina ni robot. Vreme koje provodim sa porodicom i decom mi je najdragocenije, a to je nenaplativo i ničim ne može da se nadoknadi. Uostalom, za to i živimo.

SIR?
Naučila je Sanja Bugarski i sir da pravi. Od 2002. do 2004. godine na farmi se prizvodio tzv. švapski sir za gibanicu i peciva, kao i kačkavalj, ali su sa tim poslom prestali kad se rodio Sanjin mlađi sin, Jovan.

- Pravljenje sira je ogroman posao, zahteva i dodatna ulaganja u tehnologiju, a ja naprosto u to vreme ni fizički nisam mogla sve da postignem – kaže Sanja – Ali, ko zna, možda u budućnosti...

“STARA”
Farma je dobila ime “Stara” po jednoj kravi koju su Sanja i Dragan zatekli kada su se doselili na imanje. Time su ovoj životinji, koja je imala inače dug vek, produžili život. A “Stara” je, kako kaže Sanja Bugarski, živela neobično dugo, više od 17 godina, što je kuriozitet i imala je čak 15 evidentiranih laktacija, a možda ih je bilo i više.

NAGRADE
Sanja Bugarski je dobitnik priznanja Biznis i kreativne dame Srbije za 2012. godinu. To je nagrada koju je ustanovio Klub privrednih novinara Srbije pod pokroviteljstvom predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Nebojše Stefanovića.