Ukoliko je sedište vaše kompanije u Njujorku, Londonu ili Parizu, možda bi trebalo da počnete da razmišljate da ga preselite na Istok, u Aziju.To će postati kristalno jasno na kraju ove godine kada bude zvanično pokrenuta Ekonomska zajednica (AEC) Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), ocenio je Tam Sai Čoj, predsedavajući za Aziju i Pacifik globalne oditorske kuće KPMG iz Holandije.
Ukoliko je sedište vaše kompanije u Njujorku, Londonu ili Parizu, možda bi trebalo da počnete da razmišljate da ga preselite na Istok, u Aziju.
"To će postati kristalno jasno na kraju ove godine kada bude zvanično pokrenuta Ekonomska zajednica (AEC) Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN)", ocenio je Tam Sai Čoj, predsedavajući za Aziju i Pacifik globalne oditorske kuće KPMG iz Holandije.
Ova poruka je u saglasju sa onima koje su se mogle čuti na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu o Istočnoj Aziji (WEFEA) u Džakarti. Jedan od izazova sa kojima će se Azija, kao uostalom i drugi regioni u razvoju, suočavati jeste nešto sporiji privredni rast Kine, čija je turbo mašina razvoja pokretala ostale nacionalne ekonomije.
Tu je i odluka Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država da podigne kamatne stope, kao i jačanje dolara što će oslabiti azijske valute i otežati kompanijama otplatu dugova. Japan prolazi kroz fazu anemičnog rasta, što neće pomoći smanjenju azijskog izvoza, kao što ni ekonomije na najmnogoljudijem kontinentu nisu završile bitne poslove kod kuće, povećanje ulaganja u obrazovanje i zdravstvo i modernizaciju bankarskog sektora.
Uprkos ovim i drugim ograničenjima u hotelu Šangrila u Džakarti je za vreme trodnevnog zasedanja WEF, među učenicima (više od 700 rukovodilaca kompanija, zvaničnika vlada i civilnog društva), vladala atmosfera optimizma u vezi sa perspektivom Azije.
"Niže cene nafte povećale su unutrašnju tražnju i omogućile restrukturiranja fiskalne potrošnje u zemljama kao što je Indonezija što će dugoročno doneti pozitivne rezultate", tvrdi Semjuel Cien, izvršni direktor OCBC Banke sa sedištem u Singapuru, koja posluje u zemljama Azije, između ostalih i u NR Kini, Hongkongu i Indoneziji. Postoje i drugi razlozi za optimizam.
U Indoneziji reformska politika nove vlade podstiče poverenje potrošača i investitora. U Indiji su, zahvaljujući potezima premijera Narendre Modija za reformu birokratije i liberalizaciju industrije osiguranja, poslati pozitivni signali. Reč je o devetoj i trećoj najvećoj privredi u svetu mereno paritetom kupovne moći. Potpredsdnik banke Kredi Suis za Aziju i Pacifik, Lito Kamaćo, smatra da investitori ne bi trebalo da ignorišu postojanje različitih pokretača rasta u Aziji.
"Prvo, domaća potrošnja na kontinentu raste po stopi bez presedana, podstaknuta decenijama privrednog napretka. To je ekonomski mehanizam koji sam po sebi, podstiče mnoge privrede. Izvesno je, takođe, da urbanizacija neće biti nastavljena samo u Kini, već i u Indiji i u zemljama Jugoistočne Azije. Ovo stvara potražnju u mnogim sektorima. Treće, Azija će i dalje imati velike potrebe u oblasti infrastrukture u narednoj deceniji. Ipak, sve ukazuje na to da region mora da ostvari bolju komunikaciju sa stranim investitorima", poručuje Kamaćo.
Istočna Azija je još više učvršćena fenomenalnim rastom njenih tržišta u ekspanziji, među kojima su Indonezija, Mjanmar i Vijetnam. Mnogi polažu nade u AEC i izglede da će povećati trgovinski i novčani protok među njenim članicama. Očekuje se novo doba slobodnog protoka ljudi, roba i usluga širom ekonomskog bloka od 10 susednih država članica sa više od 620 miliona ljudi.
Članice ASEAN su Brunej, Filipini, Indonezija, Kambodža, Laos, Malezija, Mjanmar, Singapur, Tajland i Vijetnam. Prema oceni Sirivana Ćuikamoltamusa, profesora Poslovne škole Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru, mnogo se očekuje od stranih i domaćih investicija u regionu, čiji je cilj sticanje koristi od ukidanja trgovinskih barijera i proširenja tržišta.
Sve veća konkurentnost i nestalnost svetske ekonomije, uključujući rast i pad valuta i smanjenje cena proizvoda, kao i izmeštanje svetskog centra ekonomije u Aziju, znači da zemlje moraju da se prilagođavaju.
"Unutar globalne tranzicije, naš zadatak je jasan. Moramo ponovo da osmislimo strategije privrednog i društvenog razvoja. Moramo da se sa potrošnje vratimo na proizvodnju i da, umesto u potrošnju, investicije usmerimo u infrastrukturu, u razvoj industrije, i što je najvažnije, da ulažemo u najvrednije bogatstvo 21. veka, ljudski kapital", konstatovao je indonežanski predsednik Joko Vidodo na otvaranju SEF.