Preduzetništvo - Bosna i Hercegovina

Javni sektor u BiH blokira razvoj privatnog što je jedan od problema u našoj zemlji

Posla ima

- Ako ste mladi i obrazovani i prijavljujete se za posao u javnom sektoru, morate da se uskladite sa interesima onih koji taj posao nude. Ne bih rekao da je problem samo u platama već i u mogućnosti da čovjek obavlja posao na osnovu zasluga, a ne zato što je nečiji prijatelj. Ne obećavam raj, ali mislim da treba da se založimo za više privatnih firmi, možda i za više evropskih investicija. To će biti ključno pitanje narednih godina. Neću reći ovo da bih laskao Srbiji, ali je na tom planu bolja. Mislim da je oko 75 hiljada radnih mjesta u Srbiji u njemačkim kompanijama. Ljudi u BiH nisu drugačiji, spremni su da rade, da pridonose, ali to ne treba da bude samo u javnom sektoru, gdje su brojke napuhane zato što ponekad Srbin, Bošnjak i Hrvat obavljaju isti posao, rekao je Schmidt za NIN, napominjući da će biti veoma izazovno reformisati javni sektor.

- Potrebna je konkurencija i zato mislim da evropska otvorenost i zajedničko tržište imaju prednosti. Mogli bismo, na primjer, da ponudimo finansijsku pomoć za infrastrukturu, ali pod određenim uslovima. Novčanik je najosjetljiviji dio tijela političara, kao i drugih. Mogli bismo da kažemo da će država dobiti određen novac za izgradnju, ali da mora da pokaže kako poštuje propise. Vrijeme nas pritiska, jer ako u narednih deset godina ne bude promjena, izgubit ćemo veliki dio mlađe generacije, upozorava Schmidt.

Admir Čavalić, ekonomski analitičar, smatra da je ova izjava visokog predstavnika, koja se odnosi na dominaciju javnog sektora nad realnim, apsolutno tačna.

- Odražava trenutno stanje u BiH. Nažalost, još je javni sektor atraktivniji u komparaciji sa privatnim, ne toliko zbog visine plate, koliko je to bio slučaj ranije, već zbog činjenice da nudi neku sigurnost za zaposlenika, kreditnu sposobnost i niz drugih benefita koji nisu dostupni u značajnom broju kompanija u privatnom sektoru. Međutim, kada razgovaramo o uspješnim ekonomijama, pogotovo onim na Zapadu, uglavnom je privatni sektor dominanta, nosi ekonomski rast i razvoj jedne zemlje, kaže Čavalić, smatrajući da upravo na tome treba raditi.

- Iz javnog sektora treba ići ka privatnom. Potrebno je rekonstruisati javni sektor na način da on služi građanima, da pruža osnovne javne usluge i da se drži toga, da bude što kvalitetniji. Sve više od toga ide u domen politika. Nažalost, javni sektor je ne samo predominantan u kontekstu privrednih odnosa naše zemlje već direktno i indirektno blokira razvoj privatnog sektora u kontekstu privlačenja radne snage i investicija, smatra Čavalić.

Dodaje i da će komercijalne banke prije pozajmiti novac državi, nego da daju kredite privatnom sektoru.

- Dakle, glomazni javni sektor u BiH treba reformisati. To se prirodno desilo Srbiji i Hrvatskoj, gdje javni sektor više nije toliko atraktivan i moćan, što dugoročno donosi bolje rezultate, ističe.

Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske, kaže da je u periodu dok smo imali veliki broj nezaposlenih, koliko-toliko bilo prihvatljivo da imamo prebukiran javni sektor, da bi više građana imalo kakvu-takvu platu.

- Međutim, sada kada dolazi i do zapošljavanja stranih radnika, evidentno je da nemamo dovoljan broj radnika i mislim da je to jedinstvena prilika da konačno javni sektor donese odluke, da krene u smanjenje, jer je evidentno da radnih mjesta za njih ima i u privatnom sektoru, govori Trivić, smatrajući da bi se time riješio problem glomaznog javnog sektora koji troši ogromne resurse, a i da bi se usporile demografske promjene u BiH.

- Startne pozicije naših firmi bile su vrlo loše i trebalo je puno godina da dođemo do nekih tehnologija, proizvoda, do stranog tržišta. Tako da tek sad možemo očekivati značajniji rast i razvoj privatnih preduzeća, tvrdi Trivić.

Predsjednik Udruženja poslodavaca Federacije BiH Adnan Smailbegović, također, smatra da je visoki predstavnik u pravu kada kaže da je javni sektor ogroman.

- Broj uposlenih je nerealno visok, a imamo jako loš kvalitet usluga koje pruža javni sektor. U BiH ponestaje radne snage, problem su odlasci, mladi ljudi zaista odlaze, pa i cijele porodice. Strane investicije su sigurno dobrodošle u BiH, mada mi imamo jak privatni sektor, dosta je žilav, dosta dobro se nosi sa cijelom situacijom, ali bi nam investicije sigurno dobro došle. One sa sobom donose novac, tržište i nove tehnologije koje ovdje nedostaju. Da bismo dizali plate našim uposlenicima, da bismo mogli otići značajan korak naprijed, moramo dizati produktivnost, konkurentnost naših preduzeća, da dignemo tehnološki nivo naših kompanija. Tu nam strani investitori mogu pomoći, kaže Smailbegović.

Nije do plate

Suad Ećo, direktor firme Ećo Company, ističe da se mora raditi na privlačenju stranih investicija.

- Da realni sektor bude zastupljeniji. Javni sektor je preglomazan i neefikasan. Imamo takvu administraciju da strani investitori zaobilaze BiH upravo iz razloga što javni sektor nije efikasan, a toliki je broj uposlenih. BiH je sada nepoželjna destinacija za strane investitore. I evropske i domaće investicije su dobrodošle, a sada kada smo na neki način otvorili vrata EU, hitno trebamo raditi na ispunjavanju uslova, što bi bila dobra poruka stranim investitorima da se BiH kreće prema Uniji. Ukoliko bismo sa političkih prešli na ekonomske teme, svima u BiH bilo bi bolje, poručuje Ećo, napominjući da se i u realnom sektoru bilježi rast plata.

- Primakle su se onima u javnom sektoru. U realnom sektoru se sve više pridaje značaj kvalitetnim uposlenicima, mladim ljudima koji su ambiciozni. Tu imate prostora za napredak, za učenje, da razvijate karijeru, dok u javnom sektoru za to nema prilike, rekao je Ećo.