Potrebno je sistemski i dugoročno raditi na povećanju broja žena u inovacijama, jedan je od glavnih zaključaka društvenog dijaloga o "Uključivanju žena i devojaka u tehnološke i društvene inovacije".
I tu je, kažu učesnici, primetan jaz između žena i muškaraca u plati i karijernom napredovanju.
Mašine za šivenje, lenjire za krojenje, đerđefe, natre za tkanje, koji su pripadali njihovoj baki i deki, dve sestre izvadile su iz podruma pre nekoliko godina i pokrenule proizvodnju moderne odeće sa motivima koji se naslanjaju na kulturno nasleđe Srbije.
U svoj tim uključile su i profesore sa Fakulteta primenjenih umetnosti, akademske slikare. Ističu šta bi im još značilo.
"Mi recimo imamo veliku potrebu za tim da imamo edukovane nove mlade žene koje će znati da rade određene poslove. Nekada imam utisak kao da nas više vrednuju svi spolja nego ovde unutra i da je zbog toga potrebno malo više neke podrške unutra", napominje Slađana Milojević, preduzetnica.
Podrška u prvoj godini poslovanja
Veliku podršku potrebno je usmeriti i na žene u prvoj godini poslovanja, koja je najrizičnija, napominju u Privrednoj komori Srbije.
Preduzetnice se, kažu, zalažu za više programa podrške, posebno za sektor usluga, a i veći broj subvencionisanih privatnih vrtića.
"S obzirom na to da u mnogim gradovima Srbije ne postoje ti subvencionisani privatni vrtići, a takođe ne postoji ni preveliki broj državnih vrtića, onda samim tim žena ostaje kod kuće. Ne otvaraju firmu, dok deca ne porastu, dok ne krenu u školu, tad je prošlo šest do sedam godina života, onda je potrebno vreme da se žene vrate u poslovne tokove”, rekla je Iva Vuksanović iz Privredne komore Srbije.
Projekti Centra za promociju nauke
Da žene mogu da razvijaju karijeru i budu uspešne i u nauci,
tehnologiji, inženjerstvu, umetnosti, matematici, da to nisu oblasti
samo za muškarce, o tome sa devojčicama u školama razgovara Centar za
promociju nauke, kroz razne projekte. U jednom od njih devojčicama su
pustili snimak uspešnih žena u "stem" oblastima.
“Pokazalo se da samo jedan snimak od nešto manje od pola sata je bio dovoljan da sa 38 posto poverenja u to da one mogu i žele i imaju nameru da učestvuju u stem oblastima je pomerio taj prcenat na 48 posto”, kaže Katarina Stekić iz Centra za promociju nauke.
Žene u nauci
Žene su u nauci visoko zastupljene, ali u inovacijama ne beležimo tako zavidan rezultat, kažu ministri.
Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija rekla je da 53 posto zaposlenih na fakultetima su žene, a preko 60 posto naučnica u naučnim institutima su takođe žene.
"U okvoru beogradskog univerziteta, od 11 naučnih instituta, 9 instituta na svom čelu ima ženu naučnicu, izuzetnu, hrabru i ambicionuznu ženu koja vodi nauku u Srbiji napred", kaže Begovićeva.
"Među pronalazačima koji su zaštitili svoje izume u Srbiji, nešto manje od 13 posto su žene. Najviše inovatorki stiže iz oblasti hemije, biotehnologije i farmacije, oko 30 posto, a najmanje ih je u oblasti mašinstva, oko 5,2 posto”, ukazao je Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Stručnjaci saglasni da je i uloga medija značajna jer mogu da učine vidljivijim uspešne žene i prikažu njihve kompanije, radnje, radionice, kako bi devojčice i devojke u njima videle uzor.