Preduzetništvo - Srbija

Selaković je tom prilikom podsetio na to da je pre dve godine donet Zakon o socijalnom preduzetništvu i najavio donošenje programa razvoja socijalnog preduzetništva.

Ministar je posetom Udruženju „Naša Kuća“ koje je fomirala Anica Spasov, zajedno sa roditeljima dece sa teškoćama u razvoju, započeo kampanju promocije socijalnog preduzetništva.

On je najavio da će u narednom periodu Ministarstvo, u saradnji sa Nacionalnom alijansom za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), promovisati socijalno preduzetništvo u cilju motivacije drugih organizacija i udruženja da se registruju kao socijalna preduzeća, uz napomenu da će administracija, koja je do sad bila prepreka, biti prevaziđena donošenjem podzakonskih akata.

Ministar je ukazao na to da je Anica Spasov žena koja ima neverovatnu energiju i ideje i da je ona neko ko je uspeo da na različitim mestima Srbije, u više gradova, na dnevnom nivou okuplja više od stotinu  mladih koji učestvuju u jednom radnom procesu.

Selaković je objasnio da je radni proces proizvodnja papira, i to reciklažnog papira izvanrednog kvaliteta, koji se koristi za više namena i koji je našao ozbiljno mesto na tržištu.

To je samo jedna od delatnosti udruženja, pri čemu je Anica Spasov deo  Saveta za razvoj socijalnog preduzetništva, ukazao je ministar.

Prema njegovim rečima, malo ljudi u Srbiji zna šta je socijalno preduzetništvo, a ono upravo treba da posluži državi, koja je ozbiljno rešila pitanje nezaposlenosti.

Pre 12 godina u Srbiji je nezaposlenost bila gotovo 26 odsto, a danas je 9 odsto. Dakle, mi smo kao država u ozbiljnoj meri iscrpeli raspoložive kontigente radne snage i došao je red na to da se bavimo teško zapošljivim kategorijama stanovništva, objasnio je Selaković.

On je ukazao na to da među teško zapošljive kategorije stanovništva spadaju osobe sa invaliditetom, kao i  druge vrste ranjivih grupa, žene starije od 50 godina, nekvalifikovani radnici, kao i žrtve nasilja u porodici.

U ovom trenutku, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji imamo više od 17.000 osoba sa invaliditetom koje se vode kao nezaposlene. Sa druge strane imamo veliki broj osoba sa invaliditetom koje i dalje nisu registrovane od strane Nacionalne službe za zapošljavanje iz jednog od razloga što nije određen njihov stepen invaliditeta, objasnio je Selaković.

On je dodao da u Srbiji ima 260.000 ljudi koji su dugoročno nezaposleni, lica koja nemaju kvalifikacije, od kojih su 153.000 žene koje su starije od 50 godina.

Oni su neka vrsta žrtava tranizicije kojima je teško da se zaposle i socijalno preduzetništvo upravo jeste vid radnog angažovanja, zapošljavanja svih ovih kategorija lica. To je nešto čime se bave razvijene zemlje sveta i ovo je dokaz da je Srbija u naponu svoga razvoja počela da se bavi ovakvom jednom temom, istakao je Selaković.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović je istakla da je važno da se animira što veći broj preduzeća da upišu status i uključe se u konsultacije oko programa razvoja i definisanja konkretnih mera podrške.

Prema njenim rečima, NALED-u je posebno važno da bude podrška osetljivim grupama koje su obuhvaćene ovim zakonom, a koje pored osoba sa invaliditetom i onih sa teškoćama u razvoju, obuhvataju i žene koje su dugoročno nezaposlene, a poseduju konkretne veštine iz kojih mogu da ostvaruju prihod i koje mogu da budu temelj njihovog osnaživanja i afirmacije.

Ona je istakla da je jedan od takvih primera i Etno mreža koja pruža podršku stotinama žena širom Srbije da čuvaju kulturno nasleđe i ekonomski se osnaže.

Pored Udruženja „Naša kuća“, u Beogradu  postoje i „Centar Zvezda“ i „Etno mreža“ koji se bave socijalnim preduzetništvom, kao i mnoga druga kojima će predstojećim regulativama biti znatno olakšan rad u svom okviru.