Ukidanje više od 100 parafiskalnih nameta, prema gruboj računici, moglo bi da donese uštedu između 35.000 i 45.000 dinara. Taman dovoljno da, ukoliko ima potrebe, firma uposli još jednog radnika. Nivo rasterećenja zavisi pre svega od delatnosti preduzeća, pošto ne plaćaju svi sve namete.Ono što će osetiti najveći broj je ukidanje „firmarine“ za preduzetnike i male firme, brisanje takse za uređenje građevinskog zemljišta, naknade za opšte korisnu funkciju šuma, kao i takse za unapređenje životne sredine.
Ukidanje više od 100 parafiskalnih nameta, prema gruboj računici, moglo bi da donese uštedu između 35.000 i 45.000 dinara, pišu Novosti.
Taman dovoljno da, ukoliko ima potrebe, firma uposli još jednog radnika. Nivo rasterećenja zavisi pre svega od delatnosti preduzeća, pošto ne plaćaju svi sve namete.
Ono što će osetiti najveći broj je ukidanje „firmarine“ za preduzetnike i male firme, brisanje takse za uređenje građevinskog zemljišta, naknade za opšte korisnu funkciju šuma, kao i takse za unapređenje životne sredine.
"Firmarina se kreće od 1.500 do 10.000 mesečno, u zavisnosti od grada i zone . Uređenje građevinskog zemljišta košta od 3.000, a u drastičnim slučajevima i milion dinara mesečno. Naknadu za opšte korisnu funkciju šuma preduzetnici još ne plaćaju, ali je trebalo da počnu od sledeće godine. Ona se naplaćuje kao 0,25 odsto ukupnih prihoda. Znači za firmu koja ima deset miliona dinara prihoda, to je oko 25.000 dinara godišnje. Rudarska delatnost će je i dalje plaćati, kao i svuda u svetu, ali drugi neće. Ide se ka ukidanju takse za unapređenje životne sredine. Ona se naplaćuje od 0,2 do 0,4 odsto ukupnih prihoda. Ideja je da se sledeće godine prepolove iznosi, da opštine naprave registre zagađivača, i da od 2014. je plaćaju samo oni koji i zagađuju. Mala preduzeća bi mogla da uštede od 35.000 do 45.000 dinara", objašnjavaju u Uniji poslodavaca.
Nivo uštede zavisi od veličine firme, ali i sedišta, pošto tarife uglavnom propisuju lokalne samouprave. Računica efekata „seče“ nameta na primeru zanatlije u Novom Sadu, međutim, ne dovodi do velikih iznosa.
"Firmarina u prvoj zoni u Novom Sadu košta 15.000 dinara godišnje, a zanatlije su već sada oslobođene plaćanja 90 odsto. Većina preduzetnika je oslobođena 50 odsto ove naknade. Iznos od 15.000 dinara se, međutim, uvećava za čak 500 odsto za finansijski sektor. Taksa za uređenje građevinskog zemljišta, u slučaju jedne trgovinske radnje, iznosi 335 dinara mesečno. Naknadu za unapređenje životne sredine moja firma plaća 153 dinara mesečno. Naravno, sve zavisi od delatnosti i veličine preduzeća. Verovatno će velika privredna društva osetiti veći efekat. Precizna računica je moguća kada se sve ove izmene pretoče u odluke i vidimo tačno šta se na koga odnosi", objašnjava Jovan Beara, predsedik Udruženja vlasnika knjigovodstvenih agencija URVA.
Nova politika predviđa i da kada potvrde određenih državnih institucija od preduzeća zahtevaju druge državne institucije se - ne naplaćuju. To će najpre osetiti firme koje se javljaju na tendere javnog sektora. U proseku one 40 puta godišnje moraju da prikupe obimnu dokumentaciju i to ih košta oko 300.000 dinara godišnje.