Preduzetništvo - Srbija

Koliko vlasnici preduzeća plaćaju firmarine u Srbiji

Koliko će vlasnika koštati isticanje imena firme ne zavisi samo od atraktivnosti lokacije na kojoj je započeo biznis, već i od veličine preduzeća i vrste delatnosti kojom se bavi. Najviše novca za firmarinu plaćaju banke i mobilni operateri, ali opštinari ne štede ni obične male privrednike.

Koliko će para morati da izdvoje zavisi od odluke grada do grada. Pošto im je Zakon o finansiranju lokalne samouprave dao odrešene ruke, oni cene ovih taksi formiraju po svom nahođenju.

Tako, na primer, ovaj namet gazdu fabrike za proizvodnju električnih aparata u Subotici košta 7.523 dinara, u Velikom Gradištu 5.800, u Sokobanji 137.919, a u Zaječaru čak 240.000 dinara!

Ministarstvo finansija je, doduše, ograničilo visinu takse, tako da ona za malo preduzeće može da ide do dve, a za srednja do tri prosečne zarade. Ovog nameta uspeli su da se oslobode samo preduzetnici čije firme godišnje ostvaruju promet manji od 50 miliona dinara i mala pravna lica. Takse za isticanje naziva banke, cementare, osiguravajuće kuće, kazina, kladionice ili noćnog bara, su najskuplje i mogu biti i do 10 prosečnih zarada.

- Izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave prebacile su teret reformi na gradove i opštine koje su potom bile prinuđene da taj teret redistribuiraju ka najvećim i najproduktivnijim kompanijama što je uslovilo rast opterećenja za privredu kroz različite takse - objašnjava Ivan Radak, iz NALED.

- Tako je, prema podacima Kalkulatora troškova poslovanja NALED, prosečna firmarina za proizvodno preduzeće ove godine porasla sa 55.000 na 81.000 dinara odnosno 46 odsto.

U nekim gradovima, poput Stare Pazove, taksu naplaćuju za svaki poslovni prostor pojedinačno. Tako, na primer, vlasnik koji ima firmu sa deset ispostava mora da plati isticanje imena za svaku pojedinačno.

- Po objektu je trenutno firmarina 55.000 dinara - priča Cviko Krunić, predsednik Udruženja privrednika Nove Pazove.

- To je ogroman izdatak za nekog ko posluje na više lokacija u gradu, tako da ga ova taksa može koštati i više od pola miliona dinara na godišnjem nivou! Privredni savet naše opštine je u dogovoru sa nadležnima pripremio novu uredbu i očekujemo da ćemo od Nove godine plaćati manje.

U Novoj Pazovi ne razmišljaju o ukidanju taksi po objektu, ali su nadležni raspoloženi da pregovaraju o smanjenju cene taksi. Privrednici se nadaju da će umesto dosadašnjih 55.000 po objektu, na proleće toliko plaćati samo za jedno preduzeće, a za svako sledeće još dodatnih 10.000 dinara. Takvo obećanje su dobili u opštini.

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, napominje da se česta promena pravila poslovanja i skupe takse loše odražavaju ne samo na postojeću privredu koja je glavni izvor prihoda za opštine, već i na nove investicije.

U Gradištu najjeftinije

Neke opštine su se odlučile za niže iznose i tako su ojačale svoju atraktivnost za investicije. Prema podacima NALED, Veliko Gradište i Subotica su najkonkurentnije za proizvodnju električnih aparata, ali i za otvaranje fabrika auto-delova, jer su kod njih takse u ove dve kategorije najniže.

Među gradovima sa jeftinijim nametima u ovim oblastima su i Inđija, Bujanovac, Jagodina i Bajina Bašta.