U Srbiji je od 2002. godine do sada privatizovano ukupno 2.276 društvenih preduzeća. Uz proizvodne pogone novi vlasnici dobili su i pravo korišćenja na, kako pokazuje gruba procena, 12.227 hektara građevinskog zemljišta. Iznos, koji će plaćati, odrediće Poreska uprava na osnovu procene profesionalnih veštaka. Tržišna vrednost zemljišta biće umanjena za trošak pribavljanja prava korišćenja, odnosno od realne cene oduzeće se ono što su gazde uložile. Oni koji su nastavili proizvodnju, investirali u proširenje kapaciteta, edukovali zaposlene, konverziju prava korišćenja u pravo svojine - neće platiti ništa ili će to biti minimalan iznos, uz mogućnost plaćanja na 240 rata. Njima će sva ulaganja biti obračunata u trošak pribavljanja prava korišćenja zemljišta.
U Srbiji je od 2002. godine do sada privatizovano ukupno 2.276 društvenih preduzeća.
Uz proizvodne pogone novi vlasnici dobili su i pravo korišćenja na, kako pokazuje gruba procena, 12.227 hektara građevinskog zemljišta.
Iznos, koji će plaćati, odrediće Poreska uprava na osnovu procene profesionalnih veštaka. Tržišna vrednost zemljišta biće umanjena za trošak pribavljanja prava korišćenja, odnosno od realne cene oduzeće se ono što su gazde uložile.
Oni koji su nastavili proizvodnju, investirali u proširenje kapaciteta, edukovali zaposlene, konverziju prava korišćenja u pravo svojine - neće platiti ništa ili će to biti minimalan iznos, uz mogućnost plaćanja na 240 rata. Njima će sva ulaganja biti obračunata u trošak pribavljanja prava korišćenja zemljišta.
- Mi smo izmenama Uredbe, koje su usvojene prošle nedelje, obavezali Poresku upravu da angažuje veštake ili kompanije koje se profesionalno bave procenom zemljišta da bi se došlo do realne cene - objašnjava Dulić.
- Osnovna ideja konverzije je da oni, koji su kupovali firme samo zbog zemljišta i nisu bili voljni da investiraju u proizvodnju, već da grade komercijalne sadržaje, treba da plate razliku između vrednosti koju su platili nekada i vrednosti koju bi danas platili na tržištu za to zemljište. Sa druge strane, morali smo da nađemo jednu univerzalnu normu da savesni investitori ne bi bili oštećeni. Jer, sada postoji mogućnost da novi investitori, ukoliko grade fabrike i zapošljavaju, odlukom ove države mogu da dobiju zemljište i bez naknade. Zato ne vidimo nijedan razlog da se to ne primeni i na one koji su pre pet ili sedam godina kupili naše fabrike koje i dalje rade.
Oni koji su na licitaciji kupili fabriku, platili je malo i dinara više nisu uložili, čekajući da fabriku sruše i parcelu iskoriste za zidanje poslovnih i stambenih objekata, njima će se od tržišne vrednosti oduzeti to malo i konverziju će morati da plate, jer su izašli iz delatnosti kojom se preduzeće bavi.
- I oni konverziju mogu da plate na rate, ali kad podnesu zahtev za građevinsku dozvolu, svojina na parceli mora da bude izmirena u potpunosti - navodi Dulić.
- Svako ko namerava da gradi stambene i poslovne kvadrate i hoće da pregovara sa bankama, ne može da računa na kredit ako nema rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem.