Preduzetništvo - Srbija

Ljubitelji životinja u Srbiji godišnje potroše 200 miliona evra

U korak sa industrijom bebi opreme, grana sa najbrže rastućim trendom upravo je sektor proizvoda namenjen ljubimcima. Ishrana i zdravlje su najvažniji segment a na njih se, prema nezvaničnim podacima ljubitelji životinja, u Srbiji godišnje potroši skoro 200 miliona evra, piše Euronews Srbija.

Zvanični podaci o broju svih kućnih ljubimaca u Srbiji ne postoje, ali Nikola Nedeljković iz magazina "Pas i mačka" ocenjuje da se o njima brine svaka druga porodica u našoj zemlji.

"Imamo podatak o 1,5 milion čipovanih pasa i 30.000 mačaka, mada proizvođači hrane kažu da se na osnovu potrošnje može reći da i mačaka ima bar deset puta više, samo što ih vlasnici ne čipuju, pa je njihov broj daleko manji po zvaničnoj statistici u odnosu na stvarne cifre. U svetskom vrhu smo po broju rasnih pasa i prema podacima Kinološkog saveza 40.000 rodoslova se godišnje izda", objašnjava Nedeljković.

U međuvremenu je izmišljena čitava paleta novih stvari i usluga za kućne ljubimce, a ova grana privrede na svetskom nivou beleži rast od četiri do šest odsto godišnje. Nekada su veterinari lečili životinje, a sada i za njih postoje specijalisti – od zubara, preko oftalmologa do psihologa! S obzirom da ove usluge ne koštaju malo, razvio se još jedan biznis – osiguravajuće kuće počele su da prodaju polise zdravstvenog osiguranja za ljubimce.

Hoteli za pse i dizajnirani nameštaj postoje već godinama, a u međuvremenu su postale popularne i proslave rođendana. One se gotovo ne razlikuju od dečijih, a obavezna je torta za slavljenika. Nekoliko preduzetnika osetilo je da bi od laveža na svećice moglo dobro da se zaradi, pa su iskoristili trend rasta ove industrije i odlučili da prave specijalne torte u obliku koske ili sa imenom ljubimca, najčešće psa. I fotografi su našli svoju nišu za zaradu, pa nude fotospomenare kućnih ljubimaca.

I taman kad pomislimo da smo sve videli i da će neko teško uspeti da smisli nešto novo u ovom segmentu, stvarnost nas demantuje – pojavile su se i perionice za uslužno pranje, na žetone, kao za automobile, a jedna poslastičarnica počela je, uz standardne ukuse za ljude, da prodaje kugle sladoleda i za pse.

Veterinar Vladimir Terzin kaže da se broj ljubimaca u odnosu na period iz osamdesetih godina značajno povećao, a da je tokom prošle godine zabeležen najveći rast.

"Ljudi su tokom epidemije najviše kupovali pse, a oni su imali višestruku ulogu. S jedne strane da popune emocionalnu prazninu, zbog druženja koje je većini bilo uskraćeno, a s druge strane su oni na neki način terali vlasnike da izađu i prošetaju se, uveli su im novu obavezu i na neki način je za njih život dobio dodatni smisao i kvalitet", kaže Terzin.

On napominje da veterinari imaju više posla, ali tvrdi da najčešće usluge, poput vakcinacije ili zaštite od parazita, godinama naplaćuju po istim cenama.

"Osiguravajuće kuće uvele su polise, ali one služe kada dođe do nekog ekstrema - lomova ili operacija. Te usluge mogu biti skupe, a cena zavisi od intevrencije i veličine psa", navodi veterinar.

Stranci traže i vegansku hranu za pse

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prošle godine u Srbiji je proizvedeno 58.426 tona gotove hrane za kućne ljubimce, a čak 39.118 tona pojeli su psi i mačke širom Evrope. Najviše pseće i mačije hrane prodali smo Rusima čak 6.924 tone, a zatim Poljacima, Italijanima, Turcima i Slovacima. Nije zanemarljiv ni izvoz od 3.868 tona hrane u Grčku.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović, kaže da u našoj zemlji posluju četiri fabrike koje se bave proizvodnjom hrane za kućne ljubimce, kao i da je usaglašavanje regulative u poslednje vreme doprinelo širenju i na tržište Evropske unije.

"Za manje od deset godina, od 2012. do 2020. godine izvoz ove vrste hrane za životinje je sa 7,1 miliona evra porastao na 89,5 miliona evra. To je pokazatelj da u Srbiji može dobro da se posluje i da naše fabrike mogu da ispoštuju stroge kriterijume EU. Ono što je u klaniškoj industriji otpad postaje sirovina u proizvodnji ove hrane. Ova industrija je vrlo specifična, mora da zadovolji stroge ekološke standarde, a i oprema za proizvodnju je specifična, tako da iziskuje ozbiljno ulaganje", kaže navodi Budimović.

On napominje da je biznis unosan, ali i da ima veliki potencijal za razvoj tržišta u zemlji i inostranstvu.

"Stranci sada traže i vegansku hranu za kučiće. Ona se pravi od raži, ječma i kukuruza. Psi su mesojedi, ali ima vlasnika koji žele da ih hrane drugačije", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda.

Vlasnica jedne specijalizovane onlajn poslastičarnice za pse iz Beograda kaže za Euronews Srbija da je pre dve godine dobila otkaz u pravoj poslastičarnici, jer je morala da brine o bolesnom detetu. Razmišljala je kojim bi poslom mogla da se bavi i došla na ideju da pravi torte za kućne ljubimce.

"Ima posla i zadovoljna sam. Ljudi vole da obraduju ljubimce, najčešće pse. Kada isporučujemo torte dešavalo se da neletimo na pravu žurku. Mušterije nas pitaju i da li mogu kod nas da kupe i propratni program za slavljenike, poput balona, kapica i svećica. Pravimo samo slane torte, od palente, pirinča, a pečemo i kore od jaja i brašna i dodajemo sve vrste mesa, po želji kupaca. Mlečnu pavlaku koristimo umesto šlaga", priča ova Beograđanka.

Torte pravi u tri veličine, najmanje su 1.500, a najveće 2.000 dinara i kaže da zarada nije velika, ali da može od nje pristojno da živi.