Preduzetništvo - Srbija

Mali preduzetnici - najveći dužnici za poreze i doprinose

Apsurd poslovanja u Srbiji je da u ukupnom broju onih koji ne plaćaju poreze i doprinose ubedljivo najviše duguju oni koji bi trebalo sami sebi da ih i uplaćuju?! To su uglavnom preduzetnici - taksisti, zanatlije, muzičari, umetnici, koji su se samozaposlili.

To pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije, a direktor ovog udruženja Dragoljub Rajić smatra da je razlog za ovako veliki broj neplatiša što njihovi prihodi nisu dovoljni da im obezbede normalna primanja, jer su zahvatanja države previsoka.

- Stanje dugovanja se menja iz meseca u mesec, ukupan obim dugovanja ne može se utvrditi, za to bi bila potrebna neka nova služba SDK, pošto u državi ne postoji trenutno institucija koja bi ovo mogla da utvrdi - napominje Rajić.

- Prema našim podacima među dužnicima za poreze i doprinose je čak 69 odsto onih koji sami sebe zapošljavaju - to su preduzetnici koji sami obavljaju delatnost ili osobe koje su jedine zaposlene u svojoj firmi. Razlog koji najčešće navode je da iz poslovanja ne uspevaju da prikupe dovoljno prihoda kako bi sami sebi uplatili poreze i doprinose i neto zaradu.

Preduzetnici objašnjavaju da, kada saberu sve dažbine koje moraju da plate i druge troškove poslovanja, kao i činjenicu da čekaju po tri do šest meseci da naplate svoje potraživanje mesecima kasne sa uplatom poreza i doprinosa sebi, ili pak uspevaju da redovno uplate poreze i doprinose, ali im ne ostaje i dovoljno novca da sebi isplate neto zaradu.

- Vreme bi bilo da se konačno izvrši reforma celokupnog poreskog i parafiskalnog opterećenja preduzetnika i lica koja se samozapošljavaju i da se njihova opterećenja legalnog poslovanja spuste, jer ovako ne postoji nijedan iole racionalan razlog zašto bi se neko samozaposlio i osnovao firmu ili preduzetničku radnju na svoje ime, kada na taj način on ne može sebi da obezbedi ni osnovnu egzistenciju. Opterećenja svakog ko sam sebe zaposli treba da budu minimalna, jer time taj pojedinac skida sebe sa „državne brige“ i nije potrebno da prima socijalnu pomoć, a ako razradi svoj posao, on će tada zaposliti i još nekoga.

Smanjenje nameta

Lek za rešavanje ogromne nezaposlenosti u Srbiji i istovremeno suzbijanje sive zone ne leži u davanju milionskih subvencija pojedinim kompanijama, nego u smanjenju nameta na rad i ostalih nepotrebnih troškova poslovanja - tvrdi Dragoljub Rajić. - Kada uslovi za rad firmi i nivo opterećenja budu na izdržljivom nivou to će omogućiti i masovnije zapošljavanje.

Na biro zbog poreza

Novim rešenjem poreznici su mi razrezali za 70 odsto veći namet u odnosu na prošlu godinu - kaže N. M. vlasnik grafičke radnje.

- Na moje pitanje, na osnovu čega je to učinjeno, jer mi je obrt gotovo isti kao lane, inspektor je samo slegao ramenima i ponudio plaćanje u više rata. Jedino rešenje koje sam imao je da zatvorim radnju i da mi sada država preko biroa šest meseci plaća naknadu za nezaposlene.