Preduzetništvo - Srbija

Međunarodno istraživanje lociralo dve najveće prepreke za razvoj mikro i malih preduzeća u Srbiji

Dve su ključne prepreke za razvoj preduzetništva u Srbiji - poteškoće i troškovi pristupa finansiranju, kao i nemogućnost povezivanja sa nacionalnim, regionalnim i međunarodnim tržištima, kaže se u studiji usmerenoj na otkrivanje prepreka razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu, na kojoj su zajedno radili British Council, Švedski institut i Univerzitet u Hertfordširu, a u kojoj je obuhvaćena i Srbija.

Relativni nedostatak stranih direktnih investicija za produbljivanje i izgradnju preduzeća koja su integrisana u složene panevropske lance snabdevanja Srbiju lišava ključnog pokretača za razvoj.

- Velike međunarodne kompanije koje ulažu u nova postrojenja i mehanizaciju i modernizaciju postojećih sredstava, olakšavaju uvođenje međunarodnih proizvodnih i regulatornih standarda i razvijaju i neguju sopstvenu mrežu snabdevačkih MMSP kompanija. One takođe obezbeđuju značajan izvor porudžbina i prihoda bez kojih pribavljanje komercijalnog finansiranja postaje veći izazov, budući da kreditori vole da vide ili podugačak istorijat pozajmica ili obezbeđene porudžbine i tokove gotovine koji se ostvaruju plaćanjima u budućnosti, kaže se u studiji.

Upravo ovaj jaz treba da popune preduzetnici koji pokreću nove biznise u sektorima koji imaju snažan izvozni potencijal i u kojima se može izgraditi konkurentska prednost.

"Brza moda"

Autori ukazuju da šansa postoji u takozvanoj "brzoj modi". Mogućnosti će u svakom sektoru biti različite, ali u svetu u kom se toliko mnogo stvari tako brzo menja, svaka promena otvara nove prilike.

- U slučaju "brze mode", velike mogućnosti koje pruža internet transformišu mogućnost slanja crteža i dizajna širom sveta i pomažu u umrežavanju dizajnera i proizvođača. Srbija ima 4G mrežu (12. najbrža na svetu), ali sa relativno ograničenom pokrivenošću (Open Signal, 2017).

I pored napora Međuregionalnog programa EU za unapređenje trgovine u oblasti tekstilne industrije sa Bugarskom (IPAC, 2015), čini se da tekstilna industrija u svojoj strategiji ne sadrži MMSP komponentu - ističe se u studiji.

Čak 62 odsto ispitanika nedobrovoljni preduzetniciRezultati ankete koju su sproveli u Srbiji pokazuju da je oko 38 odsto preduzetnika u Srbiji pokreću prilike, dok su 62 odsto nedobrovoljni preduzetnici.

U poređenju sa regionom kao celinom, ovo pokazuje da Srbija ima veći apetit za preduzetništvom koje teži iskoršćavanju prilika u odnosu na ostale države na Zapadnom Balkanu.

Ova veća težnja ka preduzetništvu koje pokreću prilike oslikava se u 52 odsto onih koji žele da budu preduzetnici i 43 odsto onih koji bi da budu samozaposleni (suprotno nivoima prisutnim u regionu od 33 odsto, odnosno 57 odsto).

Sklonost ka pružanju profesionalnih usluga

Prisutna je veća sklonost za osnivanje biznisa u oblasti pružanja profesionalnih usluga u Srbiji nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana, što možda reflektuje veću veličinu i regionalni značaj srpske privrede, kao i obrazovni miks uzorka ljudi koji su učestvovali u anketi.

- IT i internet biznisi cilj su za samo pet odsto našeg uzorka, čime se naglašava da preduzetništvo obuhvata mnogo više od "siilcijumskih" biznisa. Međutim, postoje određene naznake da su ove vrste biznisa popularnije u Srbiji nego u većini ostalih zemalja Zapadnog Balkana što može oslikavati napore u oblasti obrazovanja, inkubatora, mentorstva, svesti i umrežavanja koji se ulažu u Srbiji, navode autori.

Rizik

U ovom smislu postoji rizik da bi ovi biznisi mogli da postanu niskotroškovne podugovorene tehničke usluge za kompanije sa Severa Evrope koje žele da smanje svoje IT troškove, pre nego samostalne globalno konkurentne IT kompanije/ kompanije koje se bave internet proizvodima (što bi, u slučaju uspeha trebalo da dovede do većih marži, i samim tim bi bile sposobne da izdrže više stope rasta).

Takođe je prisutan i rizik od "odliva mozgova" u Severnu Evropu kada je reč o najkvalifikovanijim kadrovima.

Samo 14 odsto ispitanika u Srbiji bili su ljudi mlađi od 25 godina starosti, što sugeriše da može postojati potreba za povećanjem apetita za preduzetništvo kod mladih.