Preduzetništvo - Srbija

Mladi preduzetnici najčešće otvaraju kafiće

Otkako je 1. oktobra prošle godine na snagu stupila mera oslobađanja od poreza na dohodak i obavezno socijalno osiguranje za početnike u biznisu i to samo u prvoj godini njihovog poslovanja, po novim poreskim pravilima do kraja 2018. osnovano je 470 preduzetničkih firmi i privrednih društava u 31 opštini u Srbiji.

U većini slučajeva mladi su dosad prednost davali preduzetničkim radnjama, u odnosu na društva sa ograničenom odgovornošću.

Nove firme početnika u biznisu registrovane su za ukupno 21 delatnost, a uglavnom je reč o restoranima i kafićima, prodavnicama hrane i pića, cvećarama, računovodstvenim i agencijama za računarsko programiranje, radnjama za ketering, pekarama, automehaničarskim radionicama, firmama ovlašćenim za rušenje objekata, konsultantskih i preduzećima za trgovinu automobilima…

U NALED-u, od kojeg je i potekla ideja oko ukidanja plaćanje nameta početnicima u biznisu u prvoj godini rada, ističu da su zadovoljni brojem novoosnovanih firmi, posebno ako se zna da se mera tek odnedavno sprovodi.

– Zalagaćemo se za njeno proširenje, jer smatramo da njome ne treba da budu obuhvaćeni samo mladi. Ne bi trebalo da bude ni vremenski ograničena na godinu dana već, recimo, na pet. To bi svakako dalo još veći vetar u leđa razvoju preduzetništva u Srbiji – ističe Ivan Radak, šef jedinice za odnose s javnošću u NALED-u.

Da bi uopšte neko mogao da računa na ovakvu podršku države, mora da ispuni nekoliko uslova. Mera propisuje da početnici u biznisu moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Uslov da nezaposleni dobiju poresku olakšicu jeste i to da su duže od šest meseci na evidenciji NSZ-a.

Ranija istraživanja su pokazala da su preduzetnici početnici morali da plate od 151.550 do 426.314 dinara u toku prve godine svog poslovanja, a privredna društva od 188.126 do 235.126 dinara za troškove osnivanja i poreze i doprinose. Ovi iznosi su im sledovali, bez obzira na to da li su ili nisu ostvarili prihode. U međuvremenu se pokazalo da je upravo visoko poresko opterećenje jedan od većih problema među mladima koji žele da započnu biznis, naročito porez na dohodak i porezi na obavezno socijalno osiguranje.

Prema izmenama Zakona o porezu na dohodak i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje početnici u poslovanju oslobođeni su plaćanja poreza na zarade i doprinose za najviše devet novozaposlenih. Time država želi, kako je nedavno istakla premijerka Ana Brnabić, da poruči mladima da treba da probaju sami sebi da stvore posao.

– Ako uspeju, svima će biti dobro. Država će imati porez, oni će imati ustaljen posao i prihode. Ako ne, nije problem, niko nije prohodao, a da prethodno nije nekoliko puta pao – podsetila je Brnabićeva, uz obećanje da će se primena ovih mera širiti, ako bude dala rezultate.

Procena je da će u prvoj godini ukidanja poreskog opterećenja biti oko 8.000 korisnika ove mere (trećinu čine paušalci) i da bi za to trebalo u budžetu izdvojiti od 1,4 do 1,9 milijardi dinara.