Nedostatak svježeg novca u privredi Srpske predstavlja sve veći problem, a preduzeća na naplatu svojih potraživanja u prosjeku čekaju 120 dana.U Privrednoj komori RS kažu da je jedan od njihovih prioritetnih zahtjeva za rješavanje problema nelikvidnosti privrede i vanbudžetskih fondova primjena zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije. Osim toga, neophodno je i donijeti zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza s obzirom na problem dugovanja fondova prema privredi po osnovu refundiranja naknada za bolovanje.
Nedostatak svježeg novca u privredi Srpske predstavlja sve veći problem, a preduzeća na naplatu svojih potraživanja u prosjeku čekaju 120 dana.
U Privrednoj komori RS kažu da je jedan od njihovih prioritetnih zahtjeva za rješavanje problema nelikvidnosti privrede i vanbudžetskih fondova primjena zakona o jedinstvenom sistemu za multilateralne kompenzacije i cesije. Osim toga, neophodno je i donijeti zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza s obzirom na problem dugovanja fondova prema privredi po osnovu refundiranja naknada za bolovanje.
- Izuzetno je važno da privreda ne bude dovedena u neravnopravan položaj kada su u pitanju rokovi plaćanja - rekao je portparol Privredne komore Vladimir Blagojević.
Direktor banjalučke “Vitaminke” Žarko Mikić kaže da postoje dvije vrste problema, u zavisnosti od toga da li firma mora da plati ili čeka na naplatu.
- Problem je što, zbog strukture naše privrede, odnosno velike uvozne zavisnosti i činjenice da neke firme imaju monopol, mi nerijetko moramo da platimo robu ne za 120 dana, za koliko u prosjeku naplaćujemo svoja potraživanja, nego im čak moramo platiti i avansno. Ono što je specifično za “Vitaminku” je da mi, koliko damo za voće i povrće, skoro toliko damo i za ambalažu. S obzirom na to da nemamo proizvođača u BiH, često za tu ambalažu moramo da dajemo avans - rekao je Mikić.
Istakao je da problema ima i sa trgovačkim centrima, jer su proizvođači primorani da prihvataju uslove koje oni nameću, pa čak i neke njihove standarde, posebno kada je u pitanju izvoz.
- Trgovački centri nam traže duži rok za plaćanje i rabate, a ako ne pristanemo, neće da uzmu našu robu. Dovedeni smo u situaciju uzmi ili ostavi - rekao je Mikić.
Upozorio je i na problem različitog tretmana duga javnog i privatnog sektora i istakao da svi subjekti moraju biti ravnopravni.
- Mi smo poreske prijave predali do desetog dana u mjesecu i za deset dana moramo da platimo PDV, a s druge strane, ako treba da dobijemo povrat PDV-a od države, rok je 60 dana, što nije u redu - rekao je Mikić i dodao da se u situaciji potpune nelikvidnosti i pada kupovne moći stanje ne može popraviti ako se privreda natjera da plati zatezne kamate zato što nije platila obaveze na vrijeme.
Vlasnik i direktor preduzeća “Frukta trejd” Dušan Reljić kaže da su rokovi plaćanja u RS, kao i u nekim zemljama u okruženju, prešli 120 dana.
- Međutim, veći problem je što postoje i firme koje ne plaćaju nikako i nude kompenzaciju - kazao je Reljić i dodao da ne očekuje mnogo ni od zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza čiji je nacrt nedavno usvojen.
Mjere zaštite
Žarko Mikić je istakao da mora biti spriječen uvoz robe koja je u drugim državama subvencionisana.
- Država mora zaštititi i staviti domaće proizvođače u istu poziciju sa inostranim. Ako druge države u regiji imaju necarinske mjere, moramo ih i mi imati - naglasio je Mikić.