Preduzetništvo - Srbija

Nebankarsko finansiranje bilo bi vetar u leđa startapovima

Srbiji u velikoj meri nedostaju privatni fondovi za podršku startap biznisu. Iako u susednoj Mađarskoj postoje četiri takva nedržavna fonda, u Rumuniji i Bugarskoj po tri, u Srbiji do danas nije pokrenut nijedan fond tog tipa i početnicima u biznisu jedino preostaje da se obrate državnim institucijama.

Nažalost, manje od jedan odsto početnika u praksi na taj način dođe do sredstava, zbog čega je razvoj novih, inovativnih firmi jako usporen – kaže za Danas Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku.

Naš sagovornik dodaje da su to u poslednjih godinu dana primetili i nadležni u Vladi Srbije, tako da najave podrške za startapove i inovativne mikro firme ohrabruju, ali će realizacija tih programa puno zavisiti od toga koliko država i njeni službenici koji će vršiti raspodelu sredstava zapravo imaju informacija o strukturi domaćih startapera i potencijalima kojima raspolažu radno sposobni stanovnici Srbije za pokretanje startapa.

– Svi se sećamo Agencije za mala i srednja preduzeća i njihovih programa podrške malim i srednjim preduzećima od pre desetak godina za koju je bilo karakteristično da nismo imali javno objavljene spiskove sa imenima preduzeća koja su pobedila na tim konkursima i dobila sredstva i bilo je puno sumnji u mahinacije sa novcem. Startapovima je u najvećoj meri potreban razvojni privredni ambijent koji karakteriše nizak nivo opterećenja porezima, doprinosima, raznim taksama, naknadama, režijama u prve tri do četiri godine poslovanja, kada je startap najosetljiviji. Kasnije, kada se posao razvije i kada se prihodi povećaju država može uzeti i više novca kroz namete, ali na početku poslovanja treba dobro platiti stručnjake koji vode posao, zakupiti prostor, ulagati u opremu, marketing i promociju, posebno na inotržištima. Zato je važno da sistem ne pokosi startapove u samom začetku, jer ima potrebu da nahrani brojnu birokratiju u svojim redovima. To je najveća opasnost s kojom se suočavaju startaperi u Srbiji – navodi Rajić.

Naš sagovornik ističe da početnici u biznisu pozitivno gledaju na konkurse koje je raspisao Fond za inovacionu delatnost i uglavnom kažu da nije bilo teško doći do sredstava kada su se obratili nadležnima.

– To je svakako dobro, ali taj fond je i dalje relativno ograničen u odnosu na realne potrebe. Tu se opet vraćamo već izrečeno da ako država uzme previše novca kroz namete na jednoj strani, a onda opet osnuje fond da bi deo tog novca vratila startaperima to svakako nije dobar put. Svaki fond sam po sebi deluje selektivno, mnogi startaperi ne mogu da dođu do sredstava, jer ne zadovoljavaju kriterijume ili novca nema dovoljno. Ako pogledamo zemlje sa najuspešnijim startapovima kao što su Japan, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Nemačka i druge, videćemo da tamo sistem ne vrši selekciju startapova, nego ih stimuliše pozitivnim poslovnim okruženjem, tj. prati njihove potrebe razvoja. Vreme je da i Srbija posle decenije i po lutanja u politici podrške startapovima krene tim kursem – kaže Rajić.

On dodaje da startapovi u Srbiji imaju nekoliko ograničenja. S jedne strane to je još uvek birokratizovan i neefikasan sistem, odnosno poslovno okruženje, zatim ograničenja koja proizilaze iz toga što zemlja još uvek nije punopravni član Evropske unije (pre svega u oblasti zaštite podataka, autorskih prava, zaštite interesa kompanija u komercijalnim sudskim sporovima, itd) i ograničenje u pogledu finansiranja inovacionih ideja.

– Iako se državna podrška povećala, većina startapera teško nalazi sredstva za razvoj svojih složenijih poslovnih ideja. Država i Narodna banka Srbije bi trebalo da prestanu da čine ustupke bankarskom lobiju i da konačno donesu liberalni zakon o nebankarskom finansiranju malih i srednjih preduzeća, što bi dozvolilo fondovima za ulaganje u startap da započnu svoje delovanje i u Srbiji. Poslednji faktor ograničenja startapa u Srbiji je sve veći odliv mozgova, jer upravo oni koji imaju potencijal za zasnivanje takvog biznisa u najvećem broju odlaze iz zemlje u potrazi za boljim uslovima i primanjima.

Rajić ističe da koncept startapa daje mogućnost mladim i sposobnim stručnjacima da se ostvare u biznisu pod uslovom da nađu stabilne partnere i kupce svojih proizvoda i usluga na inotržištima, jer u Srbiji je obim razvoja nacionalne ekonomije još uvek nedovoljan za širok spektar plasmana intelektualnih usluga koje su suština inovacionog startap biznisa.

– Nažalost, Srbija je na periferiji evropskih ekonomskih dešavanja ponajviše zato što ne koristimo dovoljno svoje razvojne šanse, novac iz evropskih i drugih fondova i što u internacionalnom poslovnom svetu ostavljamo imidž „nedovršene zemlje“. Ako budemo hrabro menjali to, ima nade da će veći broj mladih ostajati u Srbiji i da će se možda neki vratiti – zaključuje Rajić.

Gde startapovi najčešće greše?

– Najveća greška onih koji žele da pokrenu startap je pogrešna procena mesta na tržištu koje bi taj biznis mogao da zauzme. Danas je na tržištu pametno plasirati svoje proizvode i usluge onim kupcima koji za to imaju potrebu. Ako se napravi pogrešna procena potrebe potencijalnih kupaca ili se proizvodi i usluge nedovoljno kvalitetno prezentuju, postoji mogućnost da startap potone na samom početku. Druga česta greška je kada startap posle nekoliko uspešno završenih poslova prejako „zagrize zalogaj“ i prihvati neki veći posao koji premašuje njegove kapacitete. Tu više ne pomaže samo oslanjanje na jednog vlasnika ili članove njegove porodice koji su do tada držali sve konce u svojim rukama. Ono što mi kao poslovna Mreža savetujemo vlasnike malog biznisa u tom slučaju je da potraže pomoć savetnika za razvoj preduzeća, da uzmu pomoć Nemačkog seniorskog ekspertskog servisa i drugih organizacija, jer puno znači kada tačno znate šta radite pri razvoju vaše firme i povećanju obima posla – kaže za Danas Rajić.