Da je Srbija regionalno raspolućena zemlja znaju svi, a ponajviše oni koji žive daleko od Beograda i Novog Sada. Upravo u Beogradskom i Južno-bačkom okrugu posluje čak 55 odsto preduzeća u Srbiji. Druga strana “medalje” su najnerazvijeniji okruzi - u njih pet je registrovano svega 3,7 odsto firmi - tačno 4.111. Zaključno sa novembrom u topličkom kraju je poslovalo 524 firme, u Pirotskom 605, Zaječarskom 818, Borskom 885 i Jablaničkom - 1.279. Iako poslodavci u nerazvijenim područjima mogu da računaju na posebne podsticaje države, pa i jeftiniju radnu snagu, posao im na kraju, kažu ekonomisti, zavisi od tržišta. A ono je u tim delovima - ograničeno. U Beogradu čovek može da otvori šta hoće, frizerski salon, pekaru, i čim otvori vrata - ima ogromno tržište. Što je gustina naseljenosti manja, manje je firmi, manje prihoda i manje šanse za rad...
Da je Srbija regionalno raspolućena zemlja znaju svi, a ponajviše oni koji žive daleko od Beograda i Novog Sada.
Upravo u Beogradskom i Južno-bačkom okrugu, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, posluje čak 55 odsto preduzeća u Srbiji. Druga strana “medalje” su najnerazvijeniji okruzi - u njih pet je registrovano svega 3,7 odsto firmi - tačno 4.111.
Zaključno sa novembrom u topličkom kraju je poslovalo 524 firme, u Pirotskom 605, Zaječarskom 818, Borskom 885 i Jablaničkom - 1.279. Iako poslodavci u nerazvijenim područjima mogu da računaju na posebne podsticaje države, pa i jeftiniju radnu snagu, posao im na kraju, kažu ekonomisti, zavisi od tržišta. A ono je u tim delovima - ograničeno.
- U Beogradu čovek može da otvori šta hoće, frizerski salon, pekaru, i čim otvori vrata - ima ogromno tržište - smatra ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta “Ekonomija”.
- Što je gustina naseljenosti manja, manje je firmi, manje prihoda i manje šanse za rad. Samo sa novim proizvodnim ulaganjima nešto može da se promeni, ali treba vremena i da novi projekti uđu u statistiku. Sve je manje nade da će neko želeti da živi južnije od Beograda, a Beograd i Novi Sad se, s druge strane, povezuju u jedan centar preko Inđije, Pećinaca i Pazove.
Koliko se u nekom kraju radi, vidi se i po obračunu fonda zarada po kvadratnom kilometru. Ova metoda na prvo mesto u Srbiji stavlja Novi Sad. U ovom gradu je po kvadratnom kilometru u oktobru isplaćeno u proseku - 7,8 miliona dinara zarada. Istovremeno je u prestonici isplaćeno 5,3 miliona dinara plata po istoj jedinici površine. A među pet okruga sa najmanje firmi, po nivou plata, najlošije stoji Toplički - na kvadratnom kilomteru je isplaćeno svega 154.270 dinara zarada. Sledi Zaječarski - 167.419 dinara, Pirotski - 229.843, Borski - 253.909 i Jablanički - 290.721.
Prvi je Vračar
Gledajući statistiku platnih fondova, reklo bi se da je najsrećniji onaj koji radi na Vračaru. Ova beogradska opština, površine od tri kvadratna kilometra, u oktobru je isplatila više od milijarde i po zarada. U proseku je isplaćeno - 568,9 miliona dinara po kvadratnom kilometru, pokazuju podaci Miroslava Zdravkovića.