Ovaj oktobar posebno je važan za sve one koji planiraju da pokrenu svoj biznis. Velika olakšica – oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade za poslodavca i do devet novozaposlenih, nedavno je startovala, a budući preduzetnici, odnosno osnivači privrednih društava, trebalo bi da znaju da se za datum početka korišćenje ove pogodnosti uzima dan početka obavljanja delatnosti, bez obzira na to kada su se upisali u registar privrednih subjekata.Fiksni mesečni troškovi za novajlije preduzetnike u prvoj godini poslovanja prosečno će iznositi 6.750 dinara, a za privredna društva 12.750 dinara. Osim mesečne cene održavanja računa i e-bankinga, u te troškove uračunate su i obavezne knjigovodstvene usluge, koje su ujedno i najskuplja stavka, proračun je NALED-a.
Ovaj oktobar posebno je važan za sve one koji planiraju da pokrenu svoj biznis.
Velika olakšica – oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade za poslodavca i do devet novozaposlenih, nedavno je startovala, a budući preduzetnici, odnosno osnivači privrednih društava, trebalo bi da znaju da se za datum početka korišćenje ove pogodnosti uzima dan početka obavljanja delatnosti, bez obzira na to kada su se upisali u registar privrednih subjekata.
Fiksni mesečni troškovi za novajlije preduzetnike u prvoj godini poslovanja prosečno će iznositi 6.750 dinara, a za privredna društva 12.750 dinara. Osim mesečne cene održavanja računa i e-bankinga, u te troškove uračunate su i obavezne knjigovodstvene usluge, koje su ujedno i najskuplja stavka, proračun je NALED-a.
Kada je reč o troškovima osnivanja firme, preduzetnicima je minimalno potrebno 1.860 dinara, dok osnivač privrednog društva u startu najmanje treba da odvoji 7.620 dinara. U cenu su uračunati naknada za osnivanje društva, troškovi registracije i objave osnivačkog akta, overa osnivačkog akta i OP obrasca, izrada pečata (opciono, ali košta 2.000 dinara) i osnovni novčani kapital.
Početnici u poslovanju ipak treba da znaju da odnedavno ne moraju da koriste pečat u poslovanju s bankama, a takođe nisu u obavezi ni da izdaju papirne fakture i dostavljaju ih partnerima poštom.
Novu meru poreskog oslobođenja ne mogu da koriste jedino preduzetnici paušalci, jer se po Zakonu o porezu na dohodak građana samo preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik mogu opredeliti na ličnu zaradu. Prvi koraci u biznisu, podrazumeva se, počinju pribavljanjem dokumenata koji su potrebni pre registracije u Agenciji za privredne registre (APR): odabir forme poslovanja i delatnosti, određivanje naziva firme, izbor knjigovođe…
Novina je da baš od 1. oktobra poslovno ime preduzetnika obavezno mora da sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku „preduzetnik” ili „pr” i adresu na kojoj posluje. Dobra vest za sve novajlije je da firme mogu da registruju elektronskim putem, a e-prijava se popunjava u aplikaciji dostupnoj preko portala APR-a, gde je omogućeno i elektronsko plaćanje platnim karticama. Naknada za to staje 1.000 dinara.
Sledeći korak je prijava na obavezno socijalno osiguranje. Korisnici mere poreskog oslobođenja ostvaruju pravo na zdravstveno osiguranje, dok doprinose za obavezno osiguranje za njih plaća država.
Da bi novajlije u biznisu ostvarile ovo pravo, potrebno je da se prijave na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Važan podatak za sve njih je i da im za tih 12 meseci, na koliko je oročeno oslobođenje od plaćanja poreza i doprinosa na zarade, neće teći staž – ni poslodavcu ni novozaposlenima.
Da bi mogli da posluju treba da otvore i račun kod banke. Otvaranje računa za pravna lica u većini banaka se ne naplaćuje, ali postoje određeni troškovi – uplata osnovnog novčanog kapitala za privredna društva (za doo najniži zakonom predviđen iznos je 100 dinara), mesečnog održavanja računa oko 450 dinara i naknada za e-banking oko 300 dinara. Na kraju, novajlijama preostaje još da podnesu poresku prijavu preko portala Poreske uprave, i to u roku od dve nedelje od dana upisa u APR.