Od 1. januara stupili su na snagu brojni zakoni na kojima je radilo Ministarstvo finansija i privrede. Među najvažnijima su Zakon o budžetu za 2013. godinu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV koji predviđa da se PDV naplati po realizaciji roba i usluga, Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima.Prema Zakonu o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga građani i privreda koji zaključno sa 31. oktobrom 2012. imaju poreska dugovanja, imaju mogućnost za otpis zateznih kamata i mirovanje glavnog duga.
Od 1. januara stupili su na snagu brojni zakoni na kojima je radilo Ministarstvo finansija i privrede. Među najvažnijima su Zakon o budžetu za 2013. godinu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV koji predviđa da se PDV naplati po realizaciji roba i usluga, Zakon o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima
Prema Zakonu o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga građani i privreda koji zaključno sa 31. oktobrom 2012. imaju poreska dugovanja, imaju mogućnost za otpis zateznih kamata i mirovanje glavnog duga. Uslov je da izmire poreske obaveze iz novembra, decembra 2012. i januara 2013., i to najkasnije do 31. januara 2013. Osim prava na otpis kamate, od ove godine poreski obveznici imaće pravo na zamrzavanje poreskog duga, kao i na odloženo plaćanje glavnog poreskog duga od 2014/2015. godine na 24 mesečne rate, bez sredstava obezbeđenja. Svim privrednicima i građanima koji odmah izmire glavni poreski dug, automatski će biti otpisana celokupna zatezna kamata i dug za doprinose za zdravstveno osiguranje. Sticanje uslova za poresku amnestiju trajaće do 31. januara 2013. godine.
Izmene i dopune Zakona o PDV uvele su mogućnost plaćanja obaveza za PDV tek po naplaćenoj realizaciji robe i usluge. Ovaj sistem naplate mogu da primenjuju obveznici PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih godinu dana nije veći od 50 miliona dinara i koji su u tom periodu neprekidno bili evidentirani za obavezu plaćanja PDV-a.
Istim zakonom, predviđeno je da roditelji u Srbiji od nove godine imaju pravo na povraćaj PDV-a na opremu i hranu za bebe. Vraćanje novca od PDV-a predviđeno je za mleko za odojčad, kašice, krevetac, kolica, stolicu za hranjenje, stolicu za kola i pelene. Zahtev za refundaciju PDV-a može da se podnese dvaput godišnje, i to od 1. do 15. februara, odnosno od 1. do 15. jula tekuće godine. Pravo na refundaciju može se ostvariti za proizvode kupljene do navršene prve godine starosti deteta u iznosu do 40.000 dinara, a za proizvode kupljene od prve do druge godine u iznosu do 30.000 dinara.
Izmenama i dopunama Zakona o PDV-u, cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem podignut je sa 4 na 8 miliona dinara, što će brojnim malim preduzetnicima omogućiti da biraju između PDV sistema ili paušalnog oporezivanja. Svi koji ne žele da uđu u sistem PDV-a na osnovu novog podizanja cenzusa, treba da podnesu zahtev Poreskoj upravi Srbije, kako bi bili izuzeti iz tog sistema.
Izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima uvodi se jedinstvena naplata za “muzički dinar”, a takođe i ograničenje na maksimalne iznose ove naknade, dok su zanatlije oslobođene te obaveze. Ugostitelji sada muzički dinar plaćaju u zavisnosti od površine objekta i geografske lokacije.
Izmenama i dopunama Zakona o akcizama, stupile su na snagu i nove akcize na gasna ulja i tečni naftni gas, ukoliko se koriste kao motorno gorivo za prevoz lica i stvari. Za gasna ulja akciza je 39,50 dinara za litar, dok je na gasna ulja namenjena prevozu tereta brodovima u unutrašnjem saobraćaju, poljoprivredi ili za grejanje, akciza 2,5 dinara po litru. Ukoliko se tečni naftni gas koristi kao motorno gorivo u transportne svrhe, akciza je 19,21 dinar po litru, a za grejanje 4,40 dinara po litru.
Za funcionisanje privrede jako je važan i Zakon o redovnosti plaćanja, koji počinje da se primenjuje od 31. marta 2013. godine, a kojim se ograničavaju plaćanja države privredi na 45 dana, a između firmi na 60 dana.
Takođe, u ovoj godini, mala i srednja preduzeća moći će da računaju na nastavak programa subvencionisanih kredita za likvidnost, a Srbija će od Evropske investicione banke dobiti kreditnu liniju od pola milijarde evra za ovaj deo privrede.