Preduzetništvo - Srbija

Odblokirani računi 56 firmi

Od početka primene odredbi o automatskom pokretanju stečaja odblokirano je 56 firmi sa blokadom od ukupno 2,2 milijarde dinara.

Ukupan iznos sredstava na blokiranim računima svih 10.980 pravnih lica koja su bila na spisku Narodne banke Srbije 31. marta bio je 100,6 milijardi dinara.

"Na novom spisku koji je NBS objavila krajem aprila bilo je još 600 pravnih lica sa iznosima blokade od četiri milijarde dinara", rekao je savetnik ministra ekonomije Luka Andrić.

Prema njegovim rečima, "blokada računa tih 10.980 pravnih lica smanjena je za 1,5 odsto, što jeste uspeh imajući u vidu da bi se ta blokada, u normalnim okolnostima, pre donošenja zakona, samo povećavala".

Andrić je naglasio da je još uvek rano reći kakvi su efekti primene odredbi pokretanja automatskog stečaja pravnih lica čiji je račun u blokadi duže od tri godine i istakao da će se pravi efekti znati za otprilike dva meseca, usled isteka zakonskih rokova za vođenje prethodnog stečajnog postupka i rokova za žalbe.

On je naglasio da će pravi 'reper' za to koliko je firmi 'izbeglo' brisanje iz privrednog registra biti uplata predujma troškova stečajnog postupka što je preduslov za otvaranje redovnog stečajnog postupka koji može da omogući opstanak kompanije kroz reorganizaciju ili njen bankrot, kada se imovina duznika (ako je ima) unovcava i raspodeljuje poveriocima. On je naveo da se visina predujma trenutno kreće od 50.000 dinara pa do 500.000 dinara.

Savetnik potpredsednika Vlade istakao je da je sa spiska za automatski stečaj putem otvaranja restrukturiranja po propisima o privatizaciji 'skinuto' tridesetak društvenih preduzeća za koja je procenjeno da su strateški važna, kao što je to slučaj sa kraljevačkim "Magnohromom".

Andrić je istakao da je bilo neophodno obezbediti transparentnost celog postupka, što, imajući u vidu broj preduzeća, nije bilo lako uraditi.

"Mehanizam koji je Zakon predvideo je da se sva rešenja suda, ukljucujuci i ova rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka u okviru automatskog stecaja, osim oglasavanja na oglasnoj tabli suda obavezno dostave i Agenciji za privredne registre koja bi trebalo da ih objavi na svojoj internet stranici", rekao je Andrić i dodao da je već sada na toj stranici prikačeno nekoliko hiljada sudskih rešenja u okviru registra privrednih subjekata.

Poverioci firmi na koje se primenjuju odredbe automatskog stečaja najčešće se interesuju kakva je 'sudbina' njihovih obezbeđenja - hipoteke ili zaloga, tvrdi Andrić ističući da je u tom segmentu zakon bio jasan - poverilac ima mogućnost da se naplati iz vrednosti tog objekta nad kojim ima hipoteku i nakon brisanja tog dužnika iz registra privrednih subjekata.

Andrić je podsetio i da je Novi Zakon o stečaju predvideo različite rokove za primenu odredjenih odredbi, pa tako već 1. jula počinje primena odredbi o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti stečajnih upravnika.

"To osiguranje će svi licencirani stečajni upravnici morati da imaju, da bi bili podobni za vodjenje stečaja", naglasio je on i podsetio da će druga odredba koja zabranjuje stečajnim upravnicima da budu zaposleni u nekom drugom preduzeću biti primenjena od 1. janura 2012. godine.

Blokirano 70.000 računa preduzeća

Andrić se osvrnuo i na trenutna kretanja u privredi istakavši da je u ovom trenutku blokirano 70.000 računa privrednih subjekata - privrednih drustava, drugih pravnih lica i preduzetnika.

"Broj blokiranih pravnih lica i preduzetnika se povećava iz godine u godinu. Tempo tog povećanja je bio brži 2008. i 2009. godine. U ovom trenutku nešto više od 70.000 matičnih brojeva je blokirano, od čega je otprilike jedna trecina pravnih lica, dok preostale dve trećine čine preduzetnici", rekao je Andrić.

"Broj blokiranih privrednih subjekata za poslednja dva meseca povećao se za oko 1.200 matičnih brojeva", rekao je Andrić i dodao da se to i očekivalo jer zbog povećanja nelikvidnosti u privredi, broj blokiranih subjekata svakodnevno raste, a sa druge strane teško je očekivati da će oni koji su dugo u blokadi moći iz nje da izađu.

On je dodao da preduzetnici ne mogu da odu u stečaj po zakonu koji važi u Srbiji i naglasio da je njihova opcija da se dogovore sa svojim poveriocima, budući da za obaveze odgovaraju svojom ličnom imovinom.

On je naveo da bi taj novi mehanizam pomogao preduzećima da prežive, a opet i poveriocima da zaštite svoje interese. "Vrlo je bitno i da država shvati da je ona deo toga, kao veliki poverilac privrede. Nadam se da će u tom delu nadležni organi imati fleksibilnost da se uključe u reprogramiranja kada ona budu aktuelna", rekao je on.

"Tu je reč o takozvanom dobrovoljnom reprogramiranju i restrukturiranju dugova u privredi, koje bi bilo primenjivano za veće subjekte, gde ima više uključenih banaka i trenutno se razmatra ta opcija", prezicirao je Andrić.