Preduzetništvo - Srbija

Opštine taksama „deru” privrednike

Menadžeri nemačke firme koja se bavi preradom začinskog i lekovitog bilja otišli su u Hrvatsku i od tamošnjeg nadležnog ministarstva dobili spisak obaveza i troškova poslovanja za potencijalnu fabriku u narednih pet godina.

Na papiru su pobrojane cene administrativnih i komunalnih taksi, naknada, gasa, struje, vode i svega ostalog, sa projekcijom mogućeg poskupljenja. Srbiju su napustili sa  velikim znakom pitanja i prazninom u biznis planu.  Dugoročnu računicu o troškovima poslovanja zaključno sa 2015. godinom niko nije mogao da im da.

Zašto?

Opštinske takse za isticanje naziva firme ove godine poskupele su od pet-šest odsto do 500 odsto, a naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od šest do 180 odsto. Takse „za spise i radnje iz oblasti urbanizma”, koje takođe ubiraju lokalne samouprave, skočile su od šest do 24 odsto, dok se upis hipoteke na nekretnine od marta ove godine plaća dva odsto od vrednosti hipoteke.

Potom, onaj ko odluči da posluje u Srbiji (bez obzira čime se bavi) moraće da plati naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma – u iznosu od 0,025 odsto godišnjeg prihoda. Koliko tačno i kome će platiti naknadu za unapređenje životne sredine – razrezaće opštine. Zna se samo da ona maksimalno može da košta 0,4 odsto od ukupnog prihoda kompanije.

Koliko tačno taksi i naknada se plaća zavisi od toga čime se preduzeće bavi. Fabrika konditorskih proizvoda koja zapošljava 200 ljudi mesečno ima 83 izdvajanja za lokalne i državne dažbine, što je mnogo više nego u Nemačkoj i Češkoj, u kojima plaća između 25 i 35 taksi.

Da li će spisak obaveza koje privreda servisira biti produžen sledeće godine, a iznosi uvećani, najviše zavisi od toga koliko će država opredeliti para lokalnim samoupravama. Svaki manjak biće nadoknađen preko taksi.

Investitore svakako uznemiri saznanje da je neka naknada uvećana 100, 200 ili više odsto, kaže Emil Džudžević, iz austrijskog „Unika osiguranja”. Ali ih mnogo više brine činjenica da ne mogu da predvide troškove poslovanja.

– Država i lokalne samouprave povećavanjem cena taksi i naknada dobijaju malo. Nije reč o nekim velikim novčanim iznosima. One međutim gube kredibilitet– kaže Džudžević.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije primećuje da se ministri često hvale niskim stopama poreza na dobit od 10 odsto i PDV od 18 odsto. Nametanje novih i povećanje postojećih naknada, lokalnih i komunalnih taksi, po njemu, međutim, nije ništa drugo do prikriveno oporezivanje.

– Takva politika i neumerenost lokalnih samouprava tera investitore. Vrhunac bahatosti je Vrnjačka Banja, koja je firmarine za velika preduzeća sa 2.000 dinara povećala na 200.000 dinara – kaže Rajić.

Svako povećanje poreza, a različite naknade i takse, i prema mišljenju Milice Bisić, profesorke FEFA fakulteta, to jesu –  povećava troškove poslovanja.

– Posebno je loše kada ono potiče od uvećanja različitih taksi i naknada jer je u ovom slučaju obično nepredvidivo i vrlo često proizvoljno. Naime, preduzeće ne može unapred da zna koliko će ga koštati firmarina, ili neka druga taksa i naknada, jer utvrđivanje njihove visine nije precizno propisano zakonom. Za razliku od standardnih poreza kod kojih su obveznik, osnovica i stopa propisani zakonom i čiju veličinu preduzeće može unapred da predvidi, visina naknade i takse utvrđuje se po nepreciznim kriterijumima i može da se menja bilo kad tokom godine bez promene zakona – kaže Bisićeva.

Obavezu firmi da plaćaju naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma bez obzira čime se bave, komentariše na sledeći način:

– Zakon o budžetskom sistemu jasno kaže da se naknada plaća za korišćenje dobra od opšteg interesa. To znači da bi, za razliku od standardnog poreza, čijim se plaćanjem neposredno ne dobija ništa zauzvrat, naknada trebalo da se plaća samo ukoliko se određeno dobro – ono za čije je korišćenje uvedena – i koristi. Sve naknade koje ne ispunjavaju ovu osobinu, odnosno koje se plaćaju nezavisno od toga da li se neko konkretno dobro koristi ili ne, zapravo predstavljaju običan porez – ističe profesorka Bisić.

Ovakve naknade, napominje, ne bi smele da se uvode neporeskim zakonima, niti da se zovu naknadama. Sadašnja situacija, u kojoj se praktično porez može uvesti bilo kojim zakonom, veoma je loša, kako za privredu, tako i za sam budžetski sistem, kojim se teško može upravljati ili voditi dosledna politika.

Drastično različite cene servisa upisa hipoteke, uslovljene vrednošću nekretnina, ona naziva prikrivenim oporezivanjem. Jer visina administrativne takse, kako upozorava, treba da bude jednaka za usluge koje zahtevaju isti obim posla.

– Ovaj primer u osnovi predstavlja posredno oporezivanje pretpostavljenog bogatstva poreskog obveznika, gde je pretpostavka da je on bogatiji ukoliko je veća vrednost nekretnine na koju se stavlja hipoteka. Ova pretpostavka, koliko god naizgled logična, ne mora da bude istinita. Ono što je, međutim, još gore jeste da je reč o prikrivenom oporezivanju– objašnjava ona.

Neizvesnost uslova poslovanja i nemogućnost pravovremenog planiranja obeshrabruju bilo koje ozbiljnije ulaganje i razvoj. Zato, kako ističe naša sagovornica, osnovni ekonomski zadatak države i njene ekonomske politike jeste da smanji neizvesnost, a ne da je povećava.