Nema preduzetnika u Srbiji koga ne muče rokovi plaćanja. Nedavno sporvedena anketa pokazala je da je to najveći problem čak 90 odsto vlasnika malih i srednjih preduzeća. Na novac čekaju i više od 180 dana, što je glavni razlog nelikvidnosti i stečaja. Pre godinu dana na vrh lestvice problema privrednici su stavljali nedostatak sredstava, administrativne prepreke, sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju. Vlasnicima malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje nedostaju finansijska sredstva i žale se na visoke kamate ili nemogućnost stavljanja imovine pod hipoteku. Međutim, anketa sprovedena u februaru na prvo mesto stavlja rokove plaćanja. Čak 90 odsto anketiranih, a ispitano je 35.000 preduzetnika, to je navelo kao najveći problem. Akt o malom biznizu, koji je usvojila i Srbija, u Evropi podrazumeva i direktivu o plaćanju. Svi učesnici na tržištu dužni su da obaveze izmire u roku od 30 dana. Međutim, taj dokument se u našoj zemlji još ne primenjuje. U srpskoj realanosti novac za isporučenu robu ili završen posao stiže u najmanje šest puta “rastegljgivijem” periodu.
Nema preduzetnika u Srbiji koga ne muče rokovi plaćanja.
Nedavno sporvedena anketa pokazala je da je to najveći problem čak 90 odsto vlasnika malih i srednjih preduzeća. Na novac čekaju i više od 180 dana, što je glavni razlog nelikvidnosti i stečaja.
Pre godinu dana na vrh lestvice problema privrednici su stavljali nedostatak sredstava, administrativne prepreke, sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju.
- Vlasnicima malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje nedostaju finansijska sredstva i žale se na visoke kamate ili nemogućnost stavljanja imovine pod hipoteku - objašnjava Dejan Trifunović iz Privredne komore Srbije.
- Međutim, anketa sprovedena u februaru na prvo mesto stavlja rokove plaćanja. Čak 90 odsto anketiranih, a ispitano je 35.000 preduzetnika, to je navelo kao najveći problem.
Akt o malom biznizu, koji je usvojila i Srbija, u Evropi podrazumeva i direktivu o plaćanju. Svi učesnici na tržištu dužni su da obaveze izmire u roku od 30 dana. Međutim, taj dokument se u našoj zemlji još ne primenjuje. U srpskoj realanosti novac za isporučenu robu ili završen posao stiže u najmanje šest puta “rastegljgivijem” periodu.
- Mi insistiramo na primeni direktive o plaćanju - ističe Trifunović.
- Borimo se da rokovi u početku budu makar 90 dana. Kada bi to zaživelo, s vremenom bi svi radili na postepenom skraćivanju tog perioda, tako da bismo došli do 30 dana. Razgovaramo sa ljudima iz Ministarstva finansija i nadamo se da ćemo uskoro doći do rešenja.
Ni administrativne prepreke još nisu “srušene”, ali se, kako uverava Trifunović, situacija poboljšava.
- Imamo sveobuhvatnu reformu propisa - dodaje Trifunović.
- Jeste da se primenjuje tek trećina usvojenih mera, ali je krenulo. Važno je da je počelo elektronsko poslovanje. Sada možete, na primer, elektronski da prijavite i odjavite radnika. To štedi vreme i ubrzava posao.
U Srbiji je 340.000 registrovanih preduzeća i radnji. Među njima je nekoliko stotina velikih, oko 5.000 srednjih, a ostalo su sve mala preduzeća i preduzetničke radnje.
- Problem je što se mnoga od njih osnivaju fiktivno, veliki broj je u blokadi i po nekoliko godina, tako da je realni broj preduzeća mnogo manji - ističe Trifunović.
- Upravo mala i srednja preduzeća čine najzdraviji deo jedne ekonomije. Ona učestvuju u stvaranju BDP sa 70 odsto, u zaposlenosti 66 odsto, a u izvozu sa više od 50 procenata.
Nedelja preduzetništva
Evropa ove nedelje, a Srbija od početka maja do kraja juna, obeležava Nedelju preduzetništva. Cilj projekta je popularizacija sektora malih i srednjih preduzeća, promocija privatnog biznisa, ali i nacionalnih strategija preduzetništva koje promovišu zemlje širom Evrope. Promocijom preduzetništva tokom puna dva meseca, organizatori se nadaju da će se povećati broj otvorenih malih i srednjih preduzeća i smanjiti broj firmi u stečaju, ali i onih koje samo fiktivno posluju.