Preduzetništvo - Srbija

Pare od svadbe uložili u biznis

Rajka i Ivan S. su, umesto da posle venčanja odu na medeni mesec, novac dobijen od svatova iskoristili da počnu privatni biznis. Te 2011. godine registrovali su preduzeće za prodaju PVC stolarije i u posao uložili 7.000 evra. I danas rade, a do sada nisu uzeli ni dinar kredita.

Po tome kako su počeli posao možda nisu izuzetak u Srbiji jer početnici u biznisu pare ne mogu da dobiju od banaka koje kreditiraju samo one koji imaju neku poslovnu istoriju, što podrazumeva postojanje završnog računa, a samim tim i kreditne sposobnosti. Tu je i država koja propagira preduzetništvo i daje pare za započinjanje biznisa.

Inače, u raznim anketama, kao najveće prepreke za započinjanje sopstvenog posla ispitanici su naveli nepostojanje početnog kapitala, zatim troškove osnivanja i vođenja posla, procedure neophodne za njegovo pokretanje i nepoznavanje zakonske regulative.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) nezaposlenima daje pare za započinjanje biznisa. Kako to oni stručno nazivaju subvencija za samozapošljavanje daje se jednokratno u iznosu od 180.000 dinara.

Postoje i slučajevi kada daju 200.000 dinara, a to je za samozapošljavanje viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe s invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Pravo na subvenciju može se ostvariti i udruživanjem više nezaposlenih, osnivanjem privrednog društva radi samozapošljavanja. Ukoliko se više nezaposlenih udruži, u skladu sa zakonom, svako lice pojedinačno podnosi zahtev.

Prema podacima NSZ-a, u toku 2017. godine uz subvencije ove službe 3.680 lica je pokrenulo sopstveni posao. Za tu namenu dato je 569 miliona dinara. Najčešće su to poslovi iz prerađivačka industrije, inovacione i tehničke delatnosti, uslužne delatnosti, građevinarstva i trgovine. U manjem procentu su zastupljeni zdravstvo i socijalna zaštita, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije i obrazovanje.

– Za ove mere veliko je interesovanje nezaposlenih lica. Procenat onih koji su godinu dana nakon izlaska iz programa i dalje opstali na tržištu je oko 70 odsto – navode u NSZ-u.

Pare se mogu dobiti kod Fonda za razvoj. U slučaju da je fond kreditor, potrebna su i sredstva obezbeđenja poput hipoteke. To podrazumeva da početnik u biznisu ima imovinu ili da iza njega „stane” neko drugi s imovinom. Ukoliko neko ispuni njihove uslove, može da računa na čak i do 30 odsto bespovratnih sredstva od vrednosti ulaganja.

Za preostali iznos može se dobiti kredit od fonda s rokom otplate od pet godina, u okviru koga je grejs period do jedna godine, a kamata je 1,5 odsto godišnje uz garanciju banke ili tri odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.

Fond za razvoj startap kredita, odnosno zajmove za započinjanje sopstvenog posla, odobrava za sređivanje poslovnog prostora, za nabavku nove opreme, kao i za trajna obrtna sredstva do 20 odsto od ukupne vrednosti kredita.

Finansijska pomoć za početak u biznisu je svakako i to što su početnici od ove godine oslobođeni plaćanja poreza na plate za sebe i devet zaposlenih u prve dve godine poslovanja. Ova mera će se primenjivati od oktobra 2018. Povlastice će moći da koriste osobe koje su u prethodnih godinu dana završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji NSZ-a.

Bukvar poslovanja

Privredna komora Srbije od 1. februara uvela je novu uslugu namenjenu početnicima u biznisu – bukvar poslovanja. Stručnjaci komore su u ovom bukvaru obezbedili kratke i jasne smernice za najčešća pitanja početnika, a to su: kako osnovati privredni subjekat, gde se može konkurisati za finansijsku podršku, kako se zasniva radni odnos, šta predstavljaju i kako se obračunavaju porez na dobit, PDV, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Privredni rečnik će pomoći u razumevanju terminologije, a poseban deo je namenjen pojašnjenju pitanja u vezi sa standardizacijom i zaštitom životne sredine.