Preduzetništvo - Srbija

Počinje primena Zakona o privrednim društvima

Zakon o privrednim društvima počinje da se primenjuje od srede, 1. februara 2012. godine, a smanjenje troškova preduzeća, povećanje odgovornosti direktora i ukidanje upravnih odbora, bolja zaštita manjinskih akcionara i efikasnije korporativno upravljanje, samo su neke novine ovog Zakona.

Zahvaljujući novim odredbama, srpska privreda bi trebalo počev od ove godine da godišnje uštedi oko 100 miliona evra, pošto su ukinute brojne zastarele procedure. Usvajanjem izmena Zakona o privrednim društvima primenjeno je oko 80 preporuka iz sveobuhvatne reforme propisa za olakšavanje poslovanja u Srbiji.

Pomoćnik Registratora privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre (APR) Katarina Stamenković izjavila je danas da je cena dosadašnjih naknada za registraciju privrednih subjekata ostala ista, ali i da je uvedeno nekoliko novih naknada za koje ranije nisu postojale, a sada proističu iz odredbi novog Zakona o privrednim društvima i Zakona o postupku registracije u APR.

Za korisnike usluga APR biće uvedeno i nekoliko elektronskih usluga, kao što je elektronski izvod iz Registra čija će cena biti pristupačnija od papirne forme ovog dokumenta, jer će zahtev za ovakvim dokumentom moći da pošalju iz kancelarije ili sa kućnog računara. Katarina Stamenković je navela da za većinu procedura, kao što su učešće na tenderima, konkursima, registracija službenog vozila, preduzetnik ili predstavnik firme mora da ima izvod iz APR i on se prilikom dolaska momentalno dobija u APR i košta 1.700 dinara. Međutim, sada se uvodi novina da se može dobiti taj izvod u elektronskom obliku i on košta 800 dinara.

Nove odredbe Zakona o privrednim društvima, donose značajne novina sa kojima privredni subjekti treba da se upoznaju. Zakon je zadržao četiri osnovne pravne forme privrednih društava, ali je preuzeo da reguliše i kompletnu materiju preduzetnika koji su do sada bili regulisani Zakonom o privatnim preduzetnicima. Taj zakon više nije na snazi osim u delu koji se odnosi na ortačke radnje i te odredbe će se primenjivati do 2013. Takođe, ovaj Zakon je potvrdio da se registruje samo pretežna delatnost, a ne i dodatne, pa će svi osnivački akti koji budu dostavljeni APR biti javno objavljeni sajtu Agencije.

Predviđeno je i uvođenje nove adrese za prijem pošte koja može da se razlikuje od adrese sedišta. Te adrese mogu da se registruju i one će biti javno objavljene na internet strani APR. Važna novina je i da nema više obavezne upotrebe pečata, istakla je Katarina Stamenković. Ovaj Zakon je odredio i visinu osnivačkog kapitala, koja je za društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) smanjena sa 500 evra na 100 dinara, dok je samo za akcionarska društva iznos povećan na tri miliona dinara, a rok za uplatu pomeren je na 1. januar 2014. Novina je i to da uplata kapitala nije obavezna pre osnivanja društva, već je to moguće učiniti u rokovima predviđenim osnivačkim aktom.

Stamenković je istakla da se izmena za preduzetnike sastoje u tome da je sada uvedena mogućnost da naslednici preminulog preduzetnika i članovi njegovog porodičnog domaćinstva imaju mogućnost da preuzmu radnju i nastave da obavljaju delatnost, a to se čak može izvršiti i na osnovu ugovora o ustupanju i raspodeli imovine već za vreme života vlasnika radnje.

Zakon o privrednim društvima pooštrava i odgovornost direktora, jer je jasno precizirano na koji način se sankcioniše povreda tih dužnosti, detaljnije je propisana nadležnost sudova. Ukidaju se i upravni odbori, a ostavljena je mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja.

Kod akcionarskih društva ukinuta je podela na zatvorena i otvorena akcionarska društva, već na javna i ona koja to nisu. Kod društva sa ograničenom odgovornošću isključeno je ograničenje broja članova koje društvo može da ima, ukinuta je knjiga članova društva, a uvedena evidencija članova. Izmenjen je i način sticanja sopstvenih udela, pa pravo preče kupovine pripada isključivo članovima društva, ali ne i samom društvu, dozvoljeno je pretvaranje duga u ulog, a kao i kod akcionarskih društva ostavljena je mogućnost izbora između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja, dodaje se u saopštenju Katarine Stamenković.