Pomor firmi tek sledi

Bez autora
Nov 01 2011

Samo u prvih devet meseci ove godine prestalo je da radi 10.800 preduzeća, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. S druge strane, prema podacima APR-a otvoreno je svega 6.400 firmi, za 15 odsto manje nego 2010. Poražavajući podaci o broju ugašenih firmi nisu novost a razloga za to ima na pretek.Izlaz iz situacije u kojoj svaka firma izbrisana iz registra APR-a sa sobom povlači ne mali broj porodica koje ostaju bez primanja i spisak nezaposlenih iz dana u dan sve više produžava, ne vidi se.

Pomor firmi tek slediSamo u prvih devet meseci ove godine prestalo je da radi 10.800 preduzeća, što je duplo više nego u istom periodu prošle godine.

S druge strane, prema podacima APR-a otvoreno je svega 6.400 firmi, za 15 odsto manje nego 2010. Poražavajući podaci o broju ugašenih firmi nisu novost a razloga za to, smatraju sagovornici Danasa, ima na pretek.

Izlaz iz situacije u kojoj svaka firma izbrisana iz registra APR-a sa sobom povlači ne mali broj porodica koje ostaju bez primanja i spisak nezaposlenih iz dana u dan sve više produžava, ne vidi se. Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže za Danas da ima nekoliko razloga zbog kojih sve više firmi nestaje, ali da najgore tek sledi i da nas iduće godine očekuje opšti pomor preduzeća.

- Ukinuti su krediti za likvidnost i privreda je ostala bez obrtnih sredstava. Imamo situaciju da se 80 odsto preduzeća finansira iz kratkoročnih kredita, a država i javna preduzeća privredi duguju oko milijardu evra - nabraja Knežević razloge zbog kojih je od početka ove godine ukinuto više od 10.000 firmi.

Razloga ima još, naglašava on, a među njima su i siva ekonomija, pad realne kupovne moći za čak 18 odsto, ali i odsustvo bilo kakvih reformi.

- Preduzeća u Srbiji moraju osim poreza i doprinosa da plaćaju i 44 takse, tako da se sad nalazimo u nekakvoj lošoj beskonačnosti i ovo je ništa u poređenju sa onim što nas čeka naredne godine, a to je opšti pomor preduzeća - napominje Knežević. Dalji pad zaposlenosti i rast inflacije, naglašava on, dovešće do toga da sledeće godine privreda počne da liči na turističku atrakciju.

Ništa optimističnije nisu prognoze ni portparola Unije poslodavaca Srbije Dragoljuba Rajića koji kaže da privrednici sve teže opstaju u uslovima u kojima se država sve više zadužuje, i nameće privredi sve veći broj dažbina.

- Na svaki dinar koji se izdvoji za zaposlenog idu još 62 pare za doprinose, što su nameti koje imaju samo neke od najrazvijenijih zemalja Evrope. Kod nas je situacija takva da svaka treća firma koja se otvara je ili SUR ili STR zato što niko nema novca da krene u proizvodnju, a nijedna uspešna privreda ne počiva na trgovini već na proizvodnji - napominje Rajić.

Srbija prema njegovim rečima pati od hronične bolesti, a koliko je alarmantna situacija pokazuje i podatak da je od marta 2010. do danas u Vojvodini, koja se smatra najrazvijenijim područjem, zatvoreno 10,5 odsto preduzeća. Rajić kaže da je 2008. procenat firmi zatvorenih u prve tri godine poslovanja bio 34 odsto, 2009. je porastao na 41 odsto, dok je u poslednje dve godine više od pola preduzeća ugašeno. On podseća da u privredi radi 1,2 miliona ljudi, od toga je svega 290.000 u proizvodnji i upravo su oni ti koji izdržavaju i sebe, ali i 1,6 miliona penzionera. Zato su nam, napominje Rajić, potrebni ozbiljni zaokreti, koji bi između ostalog podrazumevali prebacivanje dela zaposlenih iz javnog sektora u proizvodnju.

- Država mora da ulaže u to, neophodno je otvaranje razvojne banke i okretanje unutrašnjim kapacitetima, razvoju poljoprivrede, elektronske, metalske industrije, pa i automobilske, turizmu i ugostiteljstvu - ističe Rajić. Ukoliko se to ne uradi, naglašava on, možemo da očekujemo dalji pad standarda jer je država došla u tu situaciju da sve manje može da se zadužuje.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik