Preduzetništvo - Srbija

Posao za one koje niko neće

Predlog Zakona o preduzetništvu predviđa zapošljavanje onih koji teško dolaze do posla, što bi se finansiralo novcem iz budžeta i evropskih fondova i uz posebne poreske povlastice, kao što je prednost pri javnim nabavkama.

Cilj socijalnog preduzetništva je da posao dobiju ljudi koji su često marginalizovani, kao što su osobe sa invaliditetom ili oni kojima je do penzije ostalo nekoliko godina. To su radnici koji imaju niži nivo produktivnosti i ne mogu da se takmiče na tržištu rada. U Srbiji trenutno ima pedesetpet socijalnih preduzeća, koja zapošljavaju četiri hiljade ljudi.

Predlog Zakona o preduzetništvu koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri preciznije reguliše kako država može da zaštiti socijalna preduzeća u tržišnoj utakmici.

"Sam zakon ne znači mnogo dok se ne razvije društvena svest o socijalnom preduzetništvu, o tome da trebamo da skinemo ljude sa Biroa za zapošljavanje, one koje niko ne želi da uzme", rekao je, gostujući u emisiji "Oko", Milan Krkobabić iz PUPS-a.

"To su ljudi koji su više od dve godine na Zavodu, ljudi sa invaliditetom koji nisu prošli profesionalnu rehabilitaciju, izbegla i raseljena lica ili ljudi kojima je ostalo malo do penzije. Svi oni koje poslodavci ne žele da zaposle", rekao je Krkobabić.

Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke rekla je da ta partija načelo podržava Zakon koji tretira teško zapošljiva lica, jer takvih u Srbiji ima u mnogo kategorija.

"Na listama nezaposelnih su oni koji su bez posla ostali zbog tranzicije, ima i mladih ljudi koji su tek završili fakultete. Ali ovaj zakon razrađuje upravo zapošljavanje koje neće ugroziti ni jednu kategoriju. I niko zbog njega neće imati manje šanse za zaposlenje", rekla je Tabakovićeva.

"Zakonom o socijalnom preduzetništvu predviđeno je da svaka lokalna samouprava ima razvojni centar koji će pomagati svima koji žele da se zaposle na ovakav način. Centri će vršiti i prekvalifikaciju, ali i šestomesečne obuke za tražena zanimanja", objasnio je Vladimir Marković iz SDPS-a.

Evropska praksa i novac iz evropskih fondova

Predlagači tvrde da je ovaj zakon utemeljen na evropskoj praksi i standardima Evropske unije gde socijalna preduzeća čine deset odsto od ukupnog broja, a šest procenata stanovnika ima njihovu radnu knjižicu.

"Srbiji je takav zakon nedostajao jer se taj treći sektor mora razvijati, samo tako može se umanjiti broj ljudi koji su na teretu budžeta, tako se smanjuju socijalna davanja i razvija se ekonomija", rekao je Vladimir Marinković.

Iako socijalna preduzeća spadaju u grupu neprofitnih, cilj im je poslovanje u plusu koje bi zaposlenima omogućilo stabilnu egzistenciju a eventualni višak novca vraćao bi se u lokalnu kasu i trošio na socijalna davanja.

"To su preduzeća manufaktornog tipa, male strukture i podrazumeva se da ne smeju biti u gubitku. Ali od njih se ne očekuje više od toga da svojim radnicima obezbede platu svakog meseca. Neki će možda u ovome videti šansu da zloupotrebe državne subvencije ali to će biti onemogućeno time što će se novac dalje ulagati u zajednicu", objasnio je Milan Krkobabić.

Sistem socijalnog preduzetništva olakšava društvima u tranziciji ili liberalnom kapitalizmu da svi članovi društva budu produktivni.

"Moramo isključene grupe da uključimo, da nas ne zanima samo profit, već ćemo se njegovog dela odreći da bi pokazali da je ovo društvo pravdeno i humano. Ta preduzeća moraju imati poreske olakšice, i to je ono što je domen državne pomoći ugroženim grupama", rekla je Jorgovanka Tabaković.

Zakon predviđa snižavanje PDV-a sa osamnaest na deset odsto, oslobađanje od plaćanja doprinosa i poreza za penzijsko i zdravstveno osiguranje i opštinske takse, ali i pozitivnu diskriminaciju na tenderima za javne nabavke.

Cilj je da omogućimo ljudima da pod povoljnim okolnostima dobijaju sredstva za dalji razvoj kako bi takva preduzeća mogla da opstanu na tržištu, a ne da propadaju nakon nekoliko godina, rekao je Marinković.

Osnivanje socijalnih preduzeća finansiraće se budžetima lokalnih samuprava i evropskih fondova. Bolja kontrola naplate poreza u državnu kasu donela bi više novca koji bi se mogao iskoristiti za ovakvu vrstu podsticaja zapošljavanju, a dalju kontrolu trošenja novca u socijalnom preduzetništvu vršio bi fond čije je osnivanje predviđeno zakonom. Tako, smatraju sagovornici Oka, neće biti mogućnosti za finansijske zlupotrebe.