Četiri meseca posle poziva predsednika Borisa Tadića na ekonomski patriotizam, još nije poznato dokle se stiglo sa tom inicijativom. U međuvremenu, neki od njih već su prodali ili planiraju da prodaju delove svojih kompanija, što ponovo otvara pitanje da li će Srbija od toga imati koristi. Samo na Kipru registrovane su 682 firme naših poslovnih ljudi. Uprkos poruci predsednika Srbije da ne bi smelo da se događa da domaći poslovni ljudi ostvaruju profit u Srbiji, a da imaju registrovane firme u inostranstvu, stručnjaci ocenjuju da na odluku gde će se poslovati, najmanje utiče patriotizam. Domaće biznismene sa firmama u poreskim rajevima svakako ne ohrabruje činjenica da je Srbija po konkurentnosti na listi od 139 zemalja tek na 96. mestu. Sa druge strane, multinacionalne kompanije to nije obeshrabrilo da svoje ispostave registruju u Srbiji i tu plaćaju porez.
Nijedan od ovdašnjih krupnijih biznismena, koliko je poznato, nije poslušao preporuku predsednika Borisa Tadića da registruje firmu u Srbiji i da tu, gde ostvaruje profit, plaća i najveći deo poreza.
Četiri meseca posle poziva predsednika Borisa Tadića na ekonomski patriotizam, još nije poznato dokle se stiglo sa tom inicijativom. U međuvremenu, neki od njih već su prodali ili planiraju da prodaju delove svojih kompanija, što ponovo otvara pitanje da li će Srbija od toga imati koristi.
Samo na Kipru registrovane su 682 firme naših poslovnih ljudi. Uprkos poruci predsednika Srbije da ne bi smelo da se događa da domaći poslovni ljudi ostvaruju profit u Srbiji, a da imaju registrovane firme u inostranstvu, stručnjaci ocenjuju da na odluku gde će se poslovati, najmanje utiče patriotizam.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić kaže da pojedinac koji osniva firmu za sebe optimizira i traži najbolji prostor gde može da osnuje firmu.
"U principu se ide logiokom, gde se plaća manji porez", objašnjava Savić.
Domaće biznismene sa firmama u poreskim rajevima svakako ne ohrabruje činjenica da je Srbija po konkurentnosti na listi od 139 zemalja tek na 96. mestu. Sa druge strane, multinacionalne kompanije to nije obeshrabrilo da svoje ispostave registruju u Srbiji i tu plaćaju porez.
Nedavna najava da bi do kraja godine trebalo da bude prodat trgovinski lanac "Maksi", ponovo otvara pitanje da li će Srbija od tog posla imati bilo kakve koristi. Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da od prodaje "Maksija" država Srbija "neće dobiti nikakav profit sa obzirom na to da je matična firma koja prodaje 'Maksi' u inostranstvu".
"Takav slučaj je bio i prilikom prodaje 'Delta banke' 'Intezi' i još niko u ovoj zemlji nije rekao da li je vlasnik platio porez i kako je platio, nego je to ostala tajna za sve nas. Mislim da će, nažalost, tako biti i sada", ističe Šuković.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević veruje da će "značajan deo tih velikih prodaja koje će se desiti doneti određena finansijska sredstva Srbiji po osnovu plaćanja poreza u zemlji gde se radi, većinski posluje i godinama ostvaruje profit, iako firma nije registrovana u Srbiji"
Gde god da porez bude plaćen, deo novca od prodaje bi svakako trebalo da završi u Srbiji.
Iz "Delte" Miroslava Miškovića nedavno su saopštili da će dobar deo sredstava od prodaje "Maksija", biti uložen u agrar i izgradnju hipermarketa.
Zoran Drakulić, nedavno je prodao deo akcija "Ist Pointa", takođe registrovanog na Kipru, a u ovoj firmi nam je nezvanično rečeno da je deo poreza plaćen i u Srbiji.