Predstavnici građevinskih preduzeća iz Srbije sastaće se u februaru sa kolegama iz Hrvatske, da bi se dogovorili na kojim će velikim infrastrukturnim projektima u svetu zajednički nastupiti. Građevinci bi mogli da se vrate na tržišta Libije, Alžira, Irana i bivših sovjetskih republika. Zavisno od toga šta bude dogovoreno 20. februara na sastanku srpskih i hrvatskih građevinara, domaće kompanije mogle bi, zajedno sa kolegama iz okruženja, da se vrate na međunarodno tržište gde su nekada uspešno gradile, a poslovi se merili milijardama dolara. Posustala građevinska operativa mogla bi da vrati bar deo nekadašnjih uspeha na već poznatim tržištima, u Libiji, Alžiru, Iranu i bivšim sovjetskim republikama. To je dobra prilika da sa hrvatskim izvođačima nastupimo zajednički u projektima u zemljama gde smo nekada uspešno radili.
Predstavnici građevinskih preduzeća iz Srbije sastaće se u februaru sa kolegama iz Hrvatske, da bi se dogovorili na kojim će velikim infrastrukturnim projektima u svetu zajednički nastupiti. Građevinci bi mogli da se vrate na tržišta Libije, Alžira, Irana i bivših sovjetskih republika.
Zavisno od toga šta bude dogovoreno 20. februara na sastanku srpskih i hrvatskih građevinara, domaće kompanije mogle bi, zajedno sa kolegama iz okruženja, da se vrate na međunarodno tržište gde su nekada uspešno gradile, a poslovi se merili milijardama dolara.
Posustala građevinska operativa mogla bi da vrati bar deo nekadašnjih uspeha na već poznatim tržištima, u Libiji, Alžiru, Iranu i bivšim sovjetskim republikama.
Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije napominje da je to dobra prilika da sa hrvatskim izvođačima nastupimo zajednički u projektima u zemljama gde smo nekada uspešno radili.
Prema Rodićevim rečima, već postoji interesovanje za njihove građevinske usluge u Libiji, Alžiru, Iranu, Rusiji i Kazahstanu.
Izgradnja vojne bolnice u Libiji, stambenih objekata i autoputeva u Alžiru, samo su neki poslovi koji se pominju.
Petar Marić, iz hrvatske građevinske kompanije "Hidroelektra niskogradnja", kaže da zajednički nastup može dati daleko povoljnije i kvalitetnije rezultate, nego da se samostalno pokušava širom sveta.
Vasilije Mićić iz kompanije "Putevi Užice" napominje da je najveći problem u poslovanju van Srbije u bankarskim garancijama, i dodaje da u zemlji ne postoji nijedna firma, sa najmanje 500 miliona evra obrta, koja mi mogla da konkuriše za neki kreditni aranžman.
"Bez nastupa u inostranstvu naša će operativa da se uguši, da nestane", smatra Mićić.
Bez bankarskih garancija i izmirenja starih dugova, domaća preduzeća teško mogu da se upuste u velike poslove.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić rekao je da će, naredne nedelje, na sastanku sa ministrom Dinkićem i bankarima, napraviti predlog da se oformi razvojna banka.
"Razvojna banka će pratiti nastup naših preduzeća u inostranstvu", rekao je Mrkonjić.
U Ministarstvu za infrastrukturu smatraju da je uslov za nastup domaćih preduzeća u inostranstvu završetak projekata u zemlji, gde domaće kompanije, koje sada učestvuju kao podizvođači, stiču značajne reference.
Građevinska industrija Srbije zapošljava 127 hiljada radnika.