Povratak na stara tržišta

Bez autora
Jan 16 2011

Predstavnici građevinskih preduzeća iz Srbije sastaće se u februaru sa kolegama iz Hrvatske, da bi se dogovorili na kojim će velikim infrastrukturnim projektima u svetu zajednički nastupiti. Građevinci bi mogli da se vrate na tržišta Libije, Alžira, Irana i bivših sovjetskih republika. Zavisno od toga šta bude dogovoreno 20. februara na sastanku srpskih i hrvatskih građevinara, domaće kompanije mogle bi, zajedno sa kolegama iz okruženja, da se vrate na međunarodno tržište gde su nekada uspešno gradile, a poslovi se merili milijardama dolara. Posustala građevinska operativa mogla bi da vrati bar deo nekadašnjih uspeha na već poznatim tržištima, u Libiji, Alžiru, Iranu i bivšim sovjetskim republikama. To je dobra prilika da sa hrvatskim izvođačima nastupimo zajednički u projektima u zemljama gde smo nekada uspešno radili.

Povratak na stara tržištaPredstavnici građevinskih preduzeća iz Srbije sastaće se u februaru sa kolegama iz Hrvatske, da bi se dogovorili na kojim će velikim infrastrukturnim projektima u svetu zajednički nastupiti. Građevinci bi mogli da se vrate na tržišta Libije, Alžira, Irana i bivših sovjetskih republika.

Zavisno od toga šta bude dogovoreno 20. februara na sastanku srpskih i hrvatskih građevinara, domaće kompanije mogle bi, zajedno sa kolegama iz okruženja, da se vrate na međunarodno tržište gde su nekada uspešno gradile, a poslovi se merili milijardama dolara.

Posustala građevinska operativa mogla bi da vrati bar deo nekadašnjih uspeha na već poznatim tržištima, u Libiji, Alžiru, Iranu i bivšim sovjetskim republikama.

Goran Rodić iz Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije napominje da je to dobra prilika da sa hrvatskim izvođačima nastupimo zajednički u projektima u zemljama gde smo nekada uspešno radili.

Prema Rodićevim rečima, već postoji interesovanje za njihove građevinske usluge u Libiji, Alžiru, Iranu, Rusiji i Kazahstanu.

Izgradnja vojne bolnice u Libiji, stambenih objekata i autoputeva u Alžiru, samo su neki poslovi koji se pominju.

Petar Marić, iz hrvatske građevinske kompanije "Hidroelektra niskogradnja", kaže da zajednički nastup može dati daleko povoljnije i kvalitetnije rezultate, nego da se samostalno pokušava širom sveta.

Vasilije Mićić iz kompanije "Putevi Užice" napominje da je najveći problem u poslovanju van Srbije u bankarskim garancijama, i dodaje da u zemlji ne postoji nijedna firma, sa najmanje 500 miliona evra obrta, koja mi mogla da konkuriše za neki kreditni aranžman.

"Bez nastupa u inostranstvu naša će operativa da se uguši, da nestane", smatra Mićić.

Bez bankarskih garancija i izmirenja starih dugova, domaća preduzeća teško mogu da se upuste u velike poslove.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić rekao je da će, naredne nedelje, na sastanku sa ministrom Dinkićem i bankarima, napraviti predlog da se oformi razvojna banka.

"Razvojna banka će pratiti nastup naših preduzeća u inostranstvu", rekao je Mrkonjić.

U Ministarstvu za infrastrukturu smatraju da je uslov za nastup domaćih preduzeća u inostranstvu završetak projekata u zemlji, gde domaće kompanije, koje sada učestvuju kao podizvođači, stiču značajne reference.

Građevinska industrija Srbije zapošljava 127 hiljada radnika.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik