Vlada Srbije već u četvrtak bi trebalo da usvoji zaključak koji će omogućiti reprogram kredita privrede. Država će preporučiti bankama da svim preduzećima, koja posluju dobro i ne kasne sa plaćanjima više od 90 dana, omoguće reprogram pozajmica uz duži grejs period. Ovakav suštinski reprogram kredita privredi biće po sličnom modelu kao onaj za reprogram kredita stanovništvu. Vlada je sa Narodnom bankom Srbije, kao i sa poslovnim bankama, posle niza konsultacija došla do zaključka da je ovakav model moguć i da bi privrednicima olakšao poslovanje. Za svako preduzeće pojedinačno će se razmatrati najprihvatljiviji uslovi. U narednim nedeljama Vlada će doneti i odluku o uvođenju discipline u plaćanju obaveza sa tačno definisanim rokovima, pre svega kada je reč o državi i preduzećima čija je ona osnivač. S druge strane, procenat problematičnih kredita, a to su oni koji se plaćaju sa donjom većom od 90 dana, uporno raste.
Vlada Srbije već u četvrtak bi trebalo da usvoji zaključak koji će omogućiti reprogram kredita privrede.
Država će, kako kaže za „Novosti“ Verica Kalanović, potpredsednica Vlade zadužena za privredu i regionalni razvoj, preporučiti bankama da svim preduzećima, koja posluju dobro i ne kasne sa plaćanjima više od 90 dana, omoguće reprogram pozajmica uz duži grejs period.
- Ovakav suštinski reprogram kredita privredi biće po sličnom modelu kao onaj za reprogram kredita stanovništvu - kaže Verica Kalanović.
- Vlada je sa Narodnom bankom Srbije, kao i sa poslovnim bankama, posle niza konsultacija došla do zaključka da je ovakav model moguć i da bi privrednicima olakšao poslovanje. Za svako preduzeće pojedinačno će se razmatrati najprihvatljiviji uslovi. Napominjem da će u narednim nedeljama Vlada doneti i odluku o uvođenju discipline u plaćanju obaveza sa tačno definisanim rokovima, pre svega kada je reč o državi i preduzećima čija je ona osnivač.
S druge strane, procenat problematičnih kredita, a to su oni koji se plaćaju sa donjom većom od 90 dana, uporno raste. Na kraju 2010. godine nivo ovakvih pozajmica je povećan za 26,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigao je vrednost od 273,5 milijardi dinara. Podaci pokazuju da je svaki peti kredit privredi problematičan, a u ukupnom plasmanu oni učestvuju sa 16,9 odsto. Od Srbije je po ovom parametru u regionu lošija jedino Crna Gora, gde nenaplativi privredni krediti čine 21,2 odto ukupnog plasmana.
- Posledica je dodatno istiskivanje privrede sa finansijskog tržišta, a banke se sve više okreću državnim hartijama od vrednosti - objašnjava Vladimir Vučković, urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ Ekonomskog instituta.
- Ova mera Vlade može na kratak rok da donese koristi. S druge strane, treba imati na umu da se rizici akumuliraju. Stvara se mogućnost preduzećima da naprave predah, ali svako za sebe mora da razmisli da li mu je to neophodno i potrebno. Vreme brzo prođe, a kako sada stvari stoje nećemo imati znatno bolje uslove sledeće godine.