Stvarnog vlasnika u Srbiji su, prema poslednjim podacima, morale da prijave 165.503 firme, predstavništva, udruženja i zadruge.
Zakonsku obavezu, međutim, nije ispunilo nešto više od 13 odsto obveznika, što je oko 22.000. Podaci se stalno menjaju, jer ko zaista stoji iza njih moraju da obelodane i novoosnovani i to u roku od 15 dana od registrovanja.
Agencija za privredne registre je do sada podnela 3.273 prekršajne prijave. Većina, 1.943 prijave, podnete su protiv onih koji su poslovali tokom osnivanja Registra i nisu evidentirali stvarne vlasnike do 31. januara 2020. što je bio zakonski rok. Još 1.330 prijava je podneto protiv registrovanih koji vlasnike nisu upisali po osnivanju.
- Do 15. juna 2021. godine, Agenciji je dostavljeno 109 presuda, kojima je ili izrečena opomena okrivljenima ili novčana kazna - objašnjavaju u Agenciji za privredne registre. - Kazne se kreću u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara pravnom subjektu, odnosno građanima u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, što je ispod zakonom propisanog minimuma. APR podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka protiv postojećih firmi i njihovih zastupnika, koja uopšte nisu evidentirala stvarnog vlasnika. Uz to prijave će biti podnete i protiv novoosnovanih kompanija i zastupnika, ukoliko u roku od 15 dana od dana osnivanja ne izvrše obavezu evidentiranja stvarnog vlasnika. Najrevnosniji su privredni subjekti - 89,40 odsto je ispunilo obavezu. Zdravstvene ustanove u čak 92,50 odsto slučajeva su ispunile obavezu, kao i 80,7 odsto zadužbina i fondacija, 77 odsto udruženja i 76,2 odsto ustanova.
Nisu svi podjednako revnosni u otkrivanju pravog vlasnika. Iskustvo Agencije za privredne registre pokazuje da to najređe čine predstavništva stranih kompanija.
- Među njima je tek oko 30 odsto ispunilo zakonsku obavezu - kažu u APR. - Slede predstavništva stranih zadužbina, kod kojih je tek svako drugo evidentiralo stvarne vlasnike. Među predstavništvima stranih udruženja, zakonsku obavezu evidentiranja ispunilo je više od 57,50 odsto njih.