Mikro, mala i srednja preduzeća najbrojniji su i naoko najnemoćniji deo srpske privrede.Od 319.304 registrovana preduzeća samo tri odsto su mala, tek 0,7 odsto srednja, a najveći broj čine mikro preduzeća, za koja je tipično da zapošljavaju vrlo mali broj radnika, fokusirana su na mikro tržište, manje su izvozno i uvozno orijentisana, finansiraju se većinom iz sopstvenih izvora i ulažu skromnija sredstva u razvoj poslovanja. Pa ipak, ovi brojevi kriju u sebi velike ekstreme.
Mikro, mala i srednja preduzeća najbrojniji su i naoko najnemoćniji deo srpske privrede.
Od 319.304 registrovana preduzeća samo tri odsto su mala, tek 0,7 odsto srednja, a najveći broj čine mikro preduzeća, za koja je tipično da zapošljavaju vrlo mali broj radnika, fokusirana su na mikro tržište, manje su izvozno i uvozno orijentisana, finansiraju se većinom iz sopstvenih izvora i ulažu skromnija sredstva u razvoj poslovanja.
Pa ipak, ovi brojevi kriju u sebi velike ekstreme, pokazuje analiza poslovanja u sektoru MSP za 2011. godinu, časopisa „Biznis i Finansije“.
Na jednoj strani su najveći gubitnici krize - u periodu od 2009. do 2011. broj zaposlenih u MSP smanjen je za više od 153 hiljade, što čini 79,2 odsto smanjenja zaposlenosti nefinansijskog sektora. Na drugoj strani imamo primere preduzeća koja su ostvarila zavidne poslovne razultate - bez ijednog zaposlenog. Tako, među prvih 150 preduzeća po dobiti, njih osam je bez ijednog zaposlenog, a među prvih 150 po poslovnom prihodu, četiri su bez ijednog zaposlenog.
Među ova četiri preduzeća, najveći ostvaren poslovni prihod iznosi milijardu i 300 miliona dinara. Uprkos generalno lošim pokazateljima poslovanja u prošloj godini, dva od tri preduzetnika izjavljuju da su zadovoljna svojim poslovanjem u prethodnih godinu dana, a teret krivice za poslovanje lošije od očekivanog, kao što je to već uobičajeno, prebacuju na državu.
- Kombinacija objektivnih i internih problema daje u komparativnoj analizi sa drugim zemljama Istočne Evrope negativan rezultat stanja domaćeg MSP sektora - kaže Dragan Pejči analitičar “Altis Capital”.
Gotovo po svim glavnim pokazateljima nivoa razvijenosti ovog sektora naša pozicija je slabija u odnosu na uporedive ekonomije, što je posebno karakteristično za broj zaposlenih, promet po zaposlenom i bruto dodatu vrednost po zaposlenom, dok je zaostajanje manje izraženo ako se meri brojem MSP na 1000 stanovnika ili stopom profitabilnosti.