Zakon o zaštiti poslovne tajne stupio je na snagu u oktobru 2011. godine, zajedničkim radom Zavoda za intelektualnu svojinu RS i Ministarstva prosvete i nauke. Zakonom se posebno uređuju predmet i uslovi zaštite, pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu, građansko-pravna zaštita poslovne tajne, kao i očuvanje tajnosti i kazneno-pravna zaštita.Takođe, zakonom se uređuje pravna zaštita informacija, čije su forma različite i to mogu biti finansijski, ekonomski, poslovni, korporativni podaci, studije, rezultati istraživanja...
U organizaciji Privredne komore Beograda i Srpske asocijacije menadžera korporativne bezbednosti u četvtak, 18. jula 2013. godine, održan je stručni skup na temu “Dosadašnja iskustva u primeni Zakona o zaštiti poslovne tajne”.
U radu skupa učestvovali su predstavnici Zavoda za intelektualne svojine RS, Poverinika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, IT Veštak, predstavnici privrednih društava i menadžera korproativne bezbednosti.
Zakon o zaštiti poslovne tajne stupio je na snagu u oktobru 2011. godine, zajedničkim radom Zavoda za intelektualnu svojinu RS i Ministarstva prosvete i nauke. Zakonom se posebno uređuju predmet i uslovi zaštite, pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu, građansko-pravna zaštita poslovne tajne, kao i očuvanje tajnosti i kazneno-pravna zaštita. Takođe, zakonom se uređuje pravna zaštita informacija, čije su forma različite i to mogu biti finansijski, ekonomski, poslovni, korporativni podaci, studije, rezultati istraživanja...
Ivana Zeljković, generalni sekretar PK Beograda istakla je da je ova tema veoma značajna i da se nakon dve godine od stupanja i primene zakona očekuju rezultati njegove implementacije.
Pomenuti Zakon po prvi put jasno uređuje opšti pojam poslovne tajne, odnosno elemente koje jedna informacija mora sadržati da bi se smatrala poslovnom tajnom, mere zaštite poslovne tajne, kao i pravnu zaštitu poslovne tajne od svih radnji nelojalne konkurencije, čime je rešen problem zakonskih praznina u ovoj oblasti. Odredbama zakona se popunjavaju pravne praznine u ovoj oblasti, jasno definiše šta je to poslovna tajna, donose mere kaznene politike, što je izuzetno važno u cilju očuvanja poslovne etike i sprečavanja nelojalne konkurencije. Zakon definiše poslovnu tajnu (načelno, to je svaka informacija koja ima komercijalnu vrednost za njenog držaoca i čije otkrivanje trećem licu može naneti štetu njenom držaocu) i predviđa da povreda poslovne tajne predstavlja delo nelojalne konkurencije.
Zakonom je uvedena mogućnost podnošenja tužbe zbog povrede poslovne tajne, kao i stroga kaznena politika za postupanje u suprotnosti sa Zakonom u smislu odgovornosti za privredni prestup.
Osnovni cilj ovog Zakona je da se stvori ambijent u kome se neće tolerisati pribavljanje i upotreba bilo koje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu učesnika na tržištu bez saglasnosti tog učesnika na tržištu i sticanje koristi od takvog neovlašćenog pristupa ili upotrebe bez odgovornosti za takvo činjenje.