Preduzetništvo - Srbija

Privatni biznis lek za srpsku privredu

Razvoj malih i srednjih preduzeća mogu izlečiti srpsku privredu, kažu stručnjaci i poručuju da se treba okrenuti onome što imamo - ljudima sa idejama i voljom. Rezultati istraživanja Centra za visoke ekonomske studije pokazuju da čak 65 odsto građana želi da radi u javnom sektoru.

Srbiji su neophodne strane investicije, ali za oporavak privrede treba pre svega da se obezbede bolji uslovi za rad malih i srednjih preduzeća. Proteklih godina, o tome se dosta govorilo, ali je malo urađeno, kažu stručnjaci.

Zato i ne čude rezultati istraživanja Centra za visoke ekonomske studije da čak 65 odsto građana želi da radi u javnom sektoru, dok bi platu kod privatnika samo njih pet odsto. Nema mnogo ni onih koji bi da pokrenu svoj posao - oko 30 odsto, što je znatno manje nego u drugim evropskim zemljama.

Da budeš svoj gazda, stvoriš nešto, ili samo da se preživi - najčešći su motivi onih koji se odluče da pokrenu svoj posao. Novac za početak obezbede pozajmicom od roditelja ili prijatelja jer su za banke nepouzdani klijenti. I ko izdrži dve-tri godine, ima velike šanse da uspe, mada je, kažu iskusni, problema mnogo. Najpre - tržište.

Darko Budeč iz firme "Buck" kaže da je naše tržište malo i nelikvidno i na takvom tržištu nije povoljna klima za razvoj predzetništva.

"S druge strane politički je kontrolisano, tačno određeni broj igrača mogu da konkurišu. I onda preduzetnik dođe 5. ili 6. u nizu. Znate li koja je verovatnoća da mu neko ne plati", upitao je Budeč.

Zato su, kažu, najuspešniji oni koji se bave informacionim tehnologijama jer su na startu prekoračili državne granice. Trn u oku svima ipak je često menjanje ili različito tumačenje propisa.

Ekonomista Ana Trbović kaže da je protekloj godini bilo dodatnih opterećenja u smislu povećanih poreza i novih parafiskalnih mera.

"Poslednja vest koju su dobili preduzetnici u Starom grdu u Beogradu krajem januara je da odjednom treba da palate ekološku taksu za 2013. po nekom Službenom glasniku iz 2011. a da će za 2014. stizati kvartalno", rekla je Trbović.

A spasilačku konjicu srpska privreda ne može da očekuje iz inostranstva pa ni iz omršavelih fondova Evropske unije. Zato se, kažu, treba okrenuti onome što imamo - ljudima sa idejama i voljom.

Bil Gejts je preduzetnik, mi moramo stvarati naše Bil Gejtsove, smatra ekonomista Kori Udovički.

Udovički kaže da podrška nisu subvencije, već stvaranje potrebnih uslova za poslovanje malih i srednjih preduzeća.

"Moraju se preduzetnici pitati. Moramo da uvedemo preudzetničko obrazovanje, rade to i stare kapitalističke zemlje kojima je to posisano s majčinim mlekom", ističe Udovički.

Moraju se konačno promeniti i zakoni da Srbija više ne bude među najlošije rangiranim zemljama u svetu po građevinskim dozvolama, administrativnim opterećenjima, carinama.