Zbog izvršenja krivična dela na "optuženičkoj klupi" uskoro bi se moglo naći 16 srpskih kompanija i firmi protiv kojih su u toku pretkrivični postupci na osnovu Zakona krivičnoj odgovornosti pravnih lica. Firme, protiv kojih su podnete krivične prijave tužilaštvu, terete se za prevare, zloupotrebe ovlašćenja u privredi, krađe, protivpravno useljenje i neuplaćivanje poreza po odbitku. Tokom prošle godine tužilaštvima u Srbiji podneto je 27 krivičnih prijava protiv firmi i 12 odgovornih lica u njima. Od ukupnog broja krivičnih prijava, 16 je u radu i predmeti se nalaze u fazi pretkrivičnog postupka, odnosno prikupljanja potrebnih informacija za donošenje odluke o daljem procesuiranju. 8 prijava je odbačeno, dok su 3 su ustupljene drugim nadležnim organima.
Zbog izvršenja krivična dela na "optuženičkoj klupi" uskoro bi se moglo naći 16 srpskih kompanija i firmi protiv kojih su u toku pretkrivični postupci na osnovu Zakona krivičnoj odgovornosti pravnih lica, najavljeno je iz republičkog tužilaštva.
Firme, protiv kojih su podnete krivične prijave tužilaštvu, terete se za prevare, zloupotrebe ovlašćenja u privredi, krađe, protivpravno useljenje i neuplaćivanje poreza po odbitku.
Portparol tužilaštva Tomo Zorić izjavio je da je tokom prošle godine tužilaštvima u Srbiji podneto je 27 krivičnih prijava protiv firmi i 12 odgovornih lica u njima.
Od ukupnog broja krivičnih prijava, 16 je u radu i predmeti se nalaze u fazi pretkrivičnog postupka, odnosno prikupljanja potrebnih informacija za donošenje odluke o daljem procesuiranju, precizirao je Zorić.
Prema njegovim rečima, 8 prijava je odbačeno, dok su 3 su ustupljene drugim nadležnim organima.
Od ukupnog broja prijava protiv pravnog lica 10 je podneto tužilaštvima u Beogradu, 6 u Pirotu, 5 u Novom Sadu, u Čačku 3, Kragujevcu 2 i Vranju 1 krivična prijava protiv pravnog lica.
Prema Zakonu o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, koji je stupio na snagu krajem 2008. godine, pravnom licu se može staviti na teret gotovo svako krivično delo koje postoji u Krivičnom zakoniku, osim onih koja po svojoj prirodi ne mogu da učine (obljuba, dvobračnost..).
Odgovornost firmi za krivična dela u domaćem zakonodavstvu do donošenja tog zakona nije bila pravno normirano. Ono je poznavalo institute odgovornosti pravnih lica, ali ta odgovornost je bila ustanovljena za prekršaje i privredne prestupe, dok je za krivična dela bila odgovorna osoba koja je u okviru svog poslovanja to delo počinila.
Ovim zakonom je praktično omogućeno da i firma odgovara za krivično delo koje izvrši odgovorno lice u okviru svog poslovanja, želeći da organizaciji u kojoj radi pribavi protivpravnu imovinsku korist.
Krivični postupak protiv pravnog lica može se voditi i kada odgovorno lice u firmi koje je izvršilo krivično delo u međuvremenu umre, dobije imunitet ili pomilovanje, ili se pak utvrdi da je duševni bolesnik.
Pravnom licu za krivično delo mogu se izreći kazna, uslovna osuda i mera bezbednosti. Ono može biti kažnjeno novčanom kaznom u rasponu od 100.000 dinara do 500 miliona dinara, ili kaznom prestanka pravnog lica.
Takođe, pravnom licu mogu biti izrečene i mere bezbednosti - zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova, oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude.
Zakon se primenjuje i na domaće i na strano pravno lice koje odgovara za krivično delo izvršeno na teritoriji Srbije, pri čemu strano lice može biti krivično gonjeno i ukoliko je delo počinilo u inostranstvu na štetu Srbije, njenog državljanina ili domaće firme.
Pod udar zakona dolazi i domaća kompanija koja krivično delo počini u inostranstvu. Izuzeci od odgovornosti pravnih lica za krivična dela su Republika Srbija, državni organi i organi teritorijalne autonomije, kao i druga pravna lica kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja ukoliko krivično delo počine pri vršenju tih ovlašćenja.