Preduzetništvo - Srbija

Razvoj tehnološkog biznisa siguran posao

Razvoj tehnološkog biznisa je najbolji, a možda i najbrži način da čovek sebi obezbedi siguran posao, o čemu svedoči i sve veći broj startap kompanija u Srbiji, rekao je pogramski koordinator Biznis inkubatora za informacione i komunikacione tehnologije ICT Hub Aleks Čović.

Prema njegovim rečima, srpska startap zajednica ubrzano se razvija poslednjih nekoliko godina, a brojne su kompanije koje uspešno posluju na globalnom nivou.

Čović je, u izjavi Tanjugu, istakao da je za pokretanje startapa potreban pre svega entuzijazam, zatim tim koji deli viziju, jer je gotovo nemoguće sve uraditi sam, ali i institucije koje pružaju podršku razvoju.

Kada je reč o početnim sredstvima za pokretanje startapa, pored opcije samostalnog finansiranja, postoje i razni fondovi, pa iako to zvuči gotovo neverovatno, nikada lakše nije bilo dobiti direktnu investiciju za razvoj ideje, ukazao je on.

"U Srbiji postoji privatni fond koji prilično aktivno radi u poslednje vreme i investira u lokalne timove, a takođe u okruženju ima nekoliko fondova koji investiraju novac u timove koji su na samom početku i koji često nemaju mnogo više od ideja", navodi Čović.

Govoreći o institucijama koje pomažu startapove, ali time i preduzetničku zajednicu, u Srbiji ih postoji nekoliko, među kojima su ICT Hub, Startlabs, kao i Startup akademija koja, kao škola tehnološkog preduzetništva, za kratko vreme priprema mlade preduzetnike za dobijanje investicija.

Prilikom pokretanja startapa timovi se često suočavaju sa brojnim izazovima, među kojima je i savladavanje raznovrsnih veština.

On je ukazao da karijera tehnološkog preduzetnika podrazumeva da, osim osnovne specijalnosti programiranja, nauči dosta o raznim aspektima poslovanja – o računovodstvu, finansijama, pravu, marketingu, prodaji...

Čović nije mogao da precizira koliko u Srbiji ima startapova - mladih kompanija koje se najčešće bave visokotehnološkim biznisom i imaju potencijal za brz rast i razvoj, ali je naveo da je na Startap festivalu, koji se održao u maju u Beogradu, učestvovalo oko 40 domaćih timova.

Prema njegovim rečima, domaće startap kompanije se najčešće bave razvojem igara, ali i sistema za vođenje poslovanja za specifične industrije, pa tako imamo veoma uspešne primere domaćih timova koji razvijaju softer za advokate, veterinare, autoprevoznike...

Sve ove kompanije od početka razvijaju ideje za globalno tržište, što je jedan od preduslova za uspeh, zbog specifičnosti domaćeg tržišta koje je malo, pogotovo u domenu internet poslovanja, objašnjava Čović i dodaje da je zaista teško porediti naše tržište od sedam miliona u odnosu na globalno koje čini sedam milijardi ljudi.

Ipak, i pored toga ima interesovanja za ideje startapova, jer će, što je i logično, većina domaćih kompanija svoje proizvode pre svega testirati i proveriti na domaćem tržištu, rekao je Čović.

Takođe, dodao je on, startapovi se trude i da preispituju početne ideje sa realnim ljudima i da uče od njih, da bi na kraju napravili proizvode, servise i usluge, koji su zaista potrebni nekome.

Iako je krajnji cilj razvoja startapa u većini slučajeva dobra prodaja, to nije pravilo.

Kako navodi Čović, u Srbiji postoji nekoliko startapova koji dobro posluju već godinama sa sopstvenim resursima, servisiraju klijente kojih je često nekoliko desetina hiljada i imaju veoma održiv biznis sa prirodnim tempom rasta.

Sa druge strane, često se timovi koncentrišu na brz rast i razvoj sa ciljem konačne prodaje, što se, prema grubim procenama, može uraditi za nekih tri do pet godina, ukazao je Čović.