Pojedinim mladim ljudima život se promenio od kada su dobili priliku da rade u socijalnim preduzećima. Iako zarada nije zanemarljiva ipak im je primarno to što se radeći osećaju korisno. U Srbiji oko 75 hiljada ljudi nema gotovo nikakvu šansu da se zaposli.To su, pre svega, osobe s invaliditetom, ruralno i nekvalifikovano stanovništvo i sve veći broj ljudi koji gube posao zbog ekonomske krize. Cilj socijalnog preduzetništva je upravo da oni brže i lakše dođu do posla.
Pojedinim mladim ljudima život se promenio od kada su dobili priliku da rade u socijalnim preduzećima. Iako zarada nije zanemarljiva ipak im je primarno to što se radeći osećaju korisno.
U Srbiji oko 75 hiljada ljudi nema gotovo nikakvu šansu da se zaposli. To su, pre svega, osobe s invaliditetom, ruralno i nekvalifikovano stanovništvo i sve veći broj ljudi koji gube posao zbog ekonomske krize. Cilj socijalnog preduzetništva je upravo da oni brže i lakše dođu do posla.
Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, za RTS kaže da je moguće stvoriti ambijent sa odgovarajućim ekonomskim i finansijskim podsticajima, da u periodu od četiri godine jedan broj ljudi nađe siguran izvor egzistencije. Kako navodi, to je već potvrđeno na području Evropske unije.
Neke od podsticajnih mera, koje predviđa nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu, jesu oslobađanje tih preduzeća od nekih republičkih i lokalnih nameta i da njihovi proizvodi imaju prioritet pri javnim nabavkama.
Osim takvih podsticaja, po mišljenju ljudi iz socijalnih preduzeća, koja već postoje u Srbiji, ne bi bilo dobro da država rigoroznim pravilima uređuje tu oblast.
Anica Spasov, direktorka Udruženja "Naša kuća", smatra da neće biti dobro da država preuzme ulogu onog ko daje ideju i ko kreira socijalno preduzeće. Prema njenim rečima, ono mora da bude odvojeno od države, a država mora da prepozna širi društveni značaj preduzeća i da pomogne u onim segmentima u kojima može. Ona dodaje da tržište treba da prepozna proizvode koje socijalno preduzeće proizvodi.
Proces uključivanja marginalizovanih grupa u ekonomsku aktivnost od velikog je značaja i za njih i za državu. Država na taj način smanjuje breme socijalnih davanja, a te marginalizovane grupe se, samim tim što učestvuju u stvaranju dohotka, osećaju više vrednim i imaju bolju poziciju u društvu, za RTS navodi ekonomista Goran Nikolić.
U Evropskoj uniji svaki jedanaesti stanovnik zaposlen je u socijalnom preduzeću. Osim što rešavaju pitanje egzistencije tih ljudi, pokazalo se da se ta mala preduzeća brže prilagođavaju potrebama tržišta i lakše preživljavaju u vremenu krize.